Отворено писмо
владике Артемија Патријарху Павлу


Одлазак Милошевићу је запањио вернике

 „Ваша светости...

Преклињем Вас живим Богом не доводите нас више у ситуацију да не можемо пред свој народ и своју паству да изађемо. После свега што је господин Милошевић урадио српском народу у последњих 10 година (и не само српском), после трагедије коју је створио на Косову и Метохији и за албански и за српски народ у последње две године, после одлучног става и захтева Српске православне цркве да Милошевић поднесе оставку и оде са власти ради спасења народа и државе, после више пута израженог става Цркве о потреби васпостављања монархије у Србији и повратка дому Карађорђевића његових легитимних права којих су лишени одлуком безбожне комунистичке власти, после свега тога, и много другога - Ваш одазов на позив и одлазак Милошевићу „на ноге" да мучеститате празник рођендана државе која је умрла пре десет година, а који се од ове године претворио у „празник којим је укинута монархија" српском народу, запањила је и довела у недоумицу многу браћу архијереје,часно свештенство и монаштво, и огромну већину православног српског народа", пише, између осталог, у писму које је владика рашко призренски Артемије упутио његовој светости патријарху Павлу.

”Данас, када се цео народ труди и запиње из петнихжила да се ослободи овог губитничког и ненародног режима, да Србију извуче из провалије у коју је гурнута рукама „мудрога Вође", Ви пастир народа, духовни отац и учитељ, окрећете леђа своме народу и својим одласком на „прославу 29. новембра" учвршћујете расклиматани престо упропаститеља српског народа продужујући му предсмртну агонију на ко зна које још време.

Како схватити тај поступак, Ваша светости, како га народу објаснити? Како одговорити многима који окривљују Српску православну цркву да је преко осам година подржавала злочиначки режим г-на Милошевића и да је затражила његову оставку тек кад је постала незадовољна његовим успехом у вођеним ратовима?

Овај Ваш поступак коначно избацује на видело дана до сада успешно скривану и негиранучињеницу о подели и не слагању у врховима Српске православне цркве, бар кад је однос према режиму г-на Милошевића у питању. То више нити се може, нити треба крити. Истина је важнија од свега. Суд народа је непогрешив, јер је „глас народа глас Божји". Очигледно је да ово Ваше учешће у „прослави" није став Цркве. То је приватно дело Вас, Ваша светости, и оних који су са Вама тамо били иако непозвани.

Сваки од нас ће за своја дела одговарати пред судом свога народа, пред судом историје и пред судом Божјим. Стога, нека и даље свак чини оно што сматра да му је дужност чинти. „Ко чини неправду нека јошчини неправду, и нечисти нека се још прља; а ко је праведан нека јошчини правду, и ко је свет нека се још освећује" (Откр. 22, 11).

На крају овога писам обећавам да убудуће, ма шта Ви чинили, Ваша светости, нећу Вам више писати нити Ваше поступке коментарисати, надајући се даће народ сам умети да процени и оцени свачија дела и да према њима заузме непогрешив став", закључује се у писму.

7. децембар 1999.г.

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар