*НЕ ВЕШТИНОМ - НЕГО ВРЛИНОМ*

Ово дивно упозорење светог Владике Николаја и у наше дане, живо нам разгони сваку дилему око могућности да своје проблеме, духовне или материјалне решавамо неким шпекулантским, неодрживим начинима,на дугу стазу.

Ми смо данас као друштво и појединаци у кретању низбрдо. Нико не показује излаз из рупе. У њу пропадамо још брже (мит о уласку у Европску Унију), само се смењују путеводитељи који су или сами у заблуди, или злурадо причају о неком благовању на дну. На дну рупе је дно. А није лепо нигде бити на дну. Да несрећа буде већа они су то суновраћење претворили у религију, па и неки људи из цркве, који су изгубили наду у спасење учествује у том *пројекту вештине* и манипулације истином. А није тако давно у Србији владао хришћански систем вредности. Да се подсетимо како је то било:

- *Градови су били мали* и у њима су углавном живели богати људи, занатлије и трговци и нешто радника који су радили услужне послове.

- *Трговци су се држали светосавске тровине* , а то је: *да свима буде добро*( да је задовољан и онај који купује и онај који продаје)

- *На селу се живело у породичним домаћинствима*( у породичним задругама) и тако бројна домаћинства су сопственим снагама без куповине нафте, ђубрива и семена, производила све што им је било потребно. Од нешто вишкова производа плаћан је разуман порез држави.

- *Деца из тих домова бивала су васпитана* и психички нормална, па није било потребно да се увозе пројекти "Сигурна кућа", или Закони за заштиту деце од насиља родитеља. У великој *породичној *задрузи старешина задруге санкционисао би несавесног оца или казнио преступе сваке врсте држећи се хришћанских закона и Правде Божије.

- *Деца су основна знања стицала у породици*, па су имала правилан однос и према нацији, Богу, домовини, породици и обавезама како личним тако и друштвеним( нису им мозгови били испирани медијским лажним третирањем стварности, са доминантним форсирањем насиља и изопачености сваке врсте) - *Даровита деца су добијала стипендије* и школовала се за високо
стручне послове.

- *На пољима се орила песма*, живело се једним стабилним радним темпом. Људи су се такмичили ко ће шта лепше и боље направити, произвести, па су и вашари били места за размену добара и за надметања. (Нису морали да трче у загрљај разним злотворима по белом свету да би извозили пошто пото, јер нису узимали ничији новац на зајам, па нису ником ништа ни морали да враћају).

- *Србија је имала своје руднике злата, бакра и многих других рудних и осталих богатстава *

- Тако је некако изгледала Србија или би могла изгледати да је нису нападали вандали, пљачкали и разарали *вандали *у чији загрљај смрти дефинитивно улазимо, праћени невиђеном оркестрираном медијском кампањом уз садејство друштвене елите, стучњака сваке могуће врсте(експерата и аналитичара), уметника, лажних звезда, спортских идола. Сви нас усмеравају тамо у ЕУ(коју виде као место благовања, где ће сви проблеми бити решени и сви без напора и рада ухлебљени).**

- *Сигурно ће ако неко икада буде истраживао пропаст једног лепоизгледног народа србског на Балкану имати муку да објасни како је ово било могуће*?**
 

* *

- *Сада пишти сиротиња из многољудних градова*. Живе и по две три генерације у породичним сиротињским задругама у малим становима у великим солитерима.Духовно раслабљени, старији су остали без посла, а млађија нема ни посла, ни где да ради, а сада све више немају ни воље, ни здравља.

- *Пороци свих врста су се уселили у градски народ, а и сеоски*, јер им је начин живота постао исти .

Овде би смо престали са описивањем већ свима видљивог стања.Али често ипак саветујемо онима који питају како даље?

-*ВИ КОЈИ СТЕ СИРОМАШНИ У ГРАДУ, БУДИТЕ СИРОМАШНИ У СЕЛУ*. Дођите на село. Често је присутан страх, боје се људи да су стари, ненавикнути на сеоске послове, или да немају имовину на селу. А ми им предлажемо:

-Па живите исто као у граду. Сиромашно, само будите сиромашни на селу. Јер кад отворите врата и погледате у ваше двориште обрасло коровом, можете још тако ненавикнути на неки рад ипак да наберете мало коприве за здраву пролећну чорбу, маслачка за салату. Помоћи ћете преко плота у неком старачком домаћинству, нешто што можете. Наш је народ мека срца на страдања ближњих. Биће ту увек мало сира, млека. Узећете неку кокош да вам само пасе по дворишту траву и имаћете неко јаје. Деца неће оболевати од депресије. Помало сви понешто могу да раде, а не да се гложе у *сиротињским солитерским збеговима. *Повратиће своје људско достојанство и престати да буду полугладна гласачка машина. Пустите насилнике. Нек иду куд су пошли. Спасавајте своју децу, јер тај пролетерски пут душепогубан. Држаће вас на казанима народне кухиње , а ви ћете пристајати на све за још нови тањир хране. Добијаћете лажна обећања да су благодати изума двадесетог века намењене и вама. Наравно, нису.Те дрангулије, које су представљале симболе среће западног човека, сада су и њима полако недоступне, а ми Срби нисмо на то мног навикнути. Ми смо ометени и даље ометани.

* Хајде да живимо као наши преци. Са Божјим благословом.*

- Да обновимо село.

- Да производимо све што нам је потребно за своју породицу. Здраву храну, сопственим рукама за своју децу.

- Да они који су на селу, погледају шта су наследили од имања, вештина, објеката и то да раде. Заједно, цела породица, да се не деле. Ако су могли комунисти да праве задруге, што ми небисмо породичне задруге.(шта су моћне светске корпорације, него удружени породични посао и капитал)

- Тако да производимо, ако треба примитивно, опет орати коњима(за њих има јефтина храна,штеди се нафта и добија се бесплатно ђубре), да узнегујемо сами своје семе. То је у Србији још увек могуће, а спадало би и у производњу здраве хране, што би помогло да пребродимо ова тешка времена.Ако нема никаквог откупа, па шта, Срби су трговали на пијацама и вашарима и под Турцима и под разним окупаторима. Опстали смо.

- Не узимати никакве кредите и не улазити у никакве лажеобећавајуће
пројекте у којима можете изгубити имања од хипотека или разним другим
преварама.

- Тако можемо повратити поштовање своје деце. Јер данас на њих сви други утичу, а родитељи их хране.

- Приводимо себе и децу Христу, јер једино је он вечан. Када у душама нашим заблиста љубав према *врлинама*, онако како нас наша вера православна учи, тада ће ови демонски напади *вештих* побећи од нас и ми можемо достићи истинску слободу. А она је само у Христу.

- *Правда држи села и градове* - поручују нам наши свети преци.

О Господе Исусе Христе, подај нам храбрости и трпљења да Тобом живимо, да у Теби узрастамо и Тобом меримо себе и свет око нас. Амин.

*са благословом оца Симеона *

*Монахиња Атанасија*

МАНАСТИР РУКУМИЈА