ПОВОДОМ САОПШТЕЊА ЕПАРХИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ И НОВОМ  ЗЕЛАНДУ ИЗДАТОГ У ОДБРАНУ ВЛАДИКЕ ИРИНЕЈА ДОБРИЈЕВИЋА СА ПОТПИСИМА АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЕСНИКА ОБЈАВЉЕНО У СРПСКИМ НОВИНАМА У АУСТРАЛИЈИ.

Пошто се доста питања у томе саопштењу односи на Проперти Траст Слободне С.П.Ц. Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, потребно је и ми желимо у своју одбрану, а без икаквих напада и вређања  да дамо одговор и примедбе, тако да се чује и друга страна, а да не би прошло по оној нашој народној “ћутање је знак одобравања”.

Одмах у почетку намесници нас поучавају како црква припада свима који смо крштењем постали њен део.  Такве речи на којима смо им ми угрожени Срби много захвални, мислимо да требају да упуте владики Иринеју да он коначно једном  за свагда увиди да неможе и да нема право на овакав начин да крштене Србе и Српкиње кажњава и из вере и цркве избацује.

Што се тиче неких дезинформација о којима намесници говоре, Проперти Траст је написао доста писама и примедби на рад епископа Иринеја, али никада нисмо добили одговор као потврду  где и у коме саопштењу се оне налазе и конкретно које су то дезиформације које они овде помињу. 

Не знамо да ли под  дезинформацијама подразумевају следеће речи које наводе: – “Иначе наш епископ назван је јеретиком, лажовом и шпијуном”.

Важно је овде навести да је за сада једино и сасвим утврђено а његовим личним изјавама потврђено а то је да је он одушевљени подржавалац и активни сарадник у светском савету цркава, т.ј. у екуменском покрету.  То је за нас “друштво” које је Свети Ава Јустин Ћелиски описао као “јерес над јересима”, поткрепљујући 45-им Свето Апостолски Канононом који наређује да се "свештеник или епископ који се буде само  и мало са јеретицима да буде свргнут и одлучен."

Тај такозвани “светски савет цркава” састоји се од свако јаких удружења.  Ту су и такозване цркве где епископ може да буде и отворени хомосекцуалац, док многе од њих чак и венчавају парове истог пола. 

Са таквима владика Иринеј радо сарађује и противно православним Светим канонима са њима и у молитвама учествује и њихове благослове прима.  Није нимало случајно да је прошле године 17-ог фебруара био у Женеви са јеретичком братијом на прослави 60-то годишнице постојања светског савета цркава, а у српским гласилима је објављено да је међу  првима у друштву епископа отворених новотараца. У то  смо се  и ми овде у Аустралији, на лицу места уверили пошто видимо да је променио вековима утврђени начин служења Свете Литургије.

То нису никакве дезинформације – то су чињенице са којима је српски народ у Аустралији суочен.  

Што се тиче да је владика прозван као шпијун (не кажу које обавештајне службе и за кога шпијунира), српски народ има право да тако мисли, поготову када се од народа у његовој биографији крију пуних 19 година његовог живота и рада.  Где је за то време био?  Са ким се дружио?  Где је, шта је и за кога је радио?  То је оно што би српски народ у Аустралији коначно требао да сазна о своме "духовноме поглавару". Према свему досадашњем,  нико и никада то неће сазнати.

Друго питање које владика покушава да заташка и другачије претстави јавности, то је о његовом учешћу са протестанским свештеником Џеси Џексоном у ослобађању америчких војника – пилота, које су српски војници заробили за време бомбардовања Србије.

Врло је интересантно, како се догодило то, да је од толико срба у Америци, америчка влада само имала поверење у њега као монаха да му повери тако нешто деликантно, а по готову када се знало да су ти пилоти учествовали у бомбардовању српског невиног народа?

Треће.  Како то да један српски владика од два дивна српска манастира, и две епископске резиденције,  он живи у приватном стану, где само пар његових селектованих пријатеља тачно знају место његовога боравка? 

Ово наравно рађа и питање, од чега се то владика плаши и дали се нешто ту од народа крије, кад нико от тога његовог “верног народа”, не зна где њихов владика станује?

Народ је научио и зна где је владики место и да ту нема никакве тајне, и народ има право да се пита, а што је посебно важно и треба да зна где му владика борави, а сви знају да у ниједној од резиденција не станује.

То су и питања која код народа рађају сумњу, а када се у нешто сумња, онда се појављују и разна тумачења, од којих је и једно, да је он нечији шпијун.

Даље намесници кажу како је владика прозван и лажовом.

Први пут је прозван лажовом на интернету, када је објавио да је он поглавар на око 250.000 Срба у Аустралији, а државна статистика по задњем попису наводи да Срба у Аустралији нема ни пуних 100.000. Колико смо сазнали, када је то поменуто на свештеничком састанку, он је тврдио што је за неверовати, да државни попис није тачан. Поред других већ објављених његових саопштења,  најновије је за сада од фестивала где је владика Иринеј изнео да је грандиозни храм Нови Каленић, (што заиста и јесте; и леп и грандиозан) био препун народа за време фестивала. Нажалост, неко је послао слику где се једва могло набројити 30 до 35 па на крају кажу “ако коза лаже рог не лаже” што значи ако владика лаже, слика не лаже.  Тако је ето дошло да је прозван и лажовом.

Онда нас намесници набеђују и кажу – “чиме покушавају уништити сваки будући покушај ујединивања цркве у дијаспори”.  Вредно је дати одговор и на то, а познато је да је пре доласка владике Добријевића помирење текло нормално, додуше мало споро али се ипак на томе радило.  Највише је било постигнуто на томе за време владике Никанора Богуновића.  За његово време док је он био наш епископ отпочео је рад на заједничком уставу и после укупно седам дана заједничког рада законодавних одбора из обе епархије дошли смо до радне верзије заједничког устава, који је требао да се и даље дорађује заједнички између саборски изабраног законодавног одбора и Ц.Ш.О. да би се после тога  на крају довршена верзија устава могла предати црквенонародном сабору на разматрање и коначно евентуално но усвајање.

Овде је важно навести нешто у шта ми још данас верујемо, а то је: да је владика Никанор остао у Аустралији, до сада би нови устав био прихваћен и црквено административно обједињавање било би постигнуто.

Али на жалост и несрећу српског народа, стиже владика Иринеј Добријевић и као да паде атомска бомба међу србе Аустралије.  Све оно што у вези са  помирењем постигосмо за време владике Никанора, оде у пропаст као да ништа није ни учињено.  Вратисмо се 30 година у назад и требаће опет добре воље са обе стране да се помирење српскога народа у цркви поврати.

Пре доласка владике Иринеја срби у Аустралији били су престали да праве питања која црква којој епархији припада. Ишли су тамо у коју цркву су и код кога свештеника су желели и хтели.  Нико није никада никакву примедбу на тако нешто имао. Он његовим доласком и начином рада, дубоко завади спрски народ, и то много горе и жешће него што су нас комунисти преко верске комисије 63-ће године завадили.  Тако да данас имамо језиву и трагичну ситуацију, где рођена браћа не говоре, отац и син не говоре, мајка и ћерка не говоре, сестра са сестром, кум са кумом, најбољи пријатељи који су пре његовог доласка били нераздвојни, данас избегавају да истом улицом прођу а камоли да се рукују или за здравље упитају.

Из вере поче немилице избацивати, и то прво оне који су светосавске светиње у Аустралији градили, поче и богослужења ускраћивати, цркве затварати, на њих дебеле ланце и катанце стављати, а све то да нас застраши и да нам тако под тим условима и црквену имовину приграби, као што је већ приграбио и пререгистровао неке црквене поседе своје епархије и ставио под његову контролу. Опште је позната чињеница да је 31. јануара 2008. године регистрована компанија по државном закону о компанијама, која треба да буде власник свих црквених поседа у Аустралији и Новом Зеланду. Он и један од његових овде потписаних намесника, г. Миодраг Перић су директори ове компаније.

У случају да  му се неко сутра успростави он једноставно и у своме досадашњем стилу може само рећи - “ако нисте задовољни са мојим радом идите, али црквена имовина је у мојим рукама”. 

Ту колико видимо он има и највећи проблем, што нас слободне србе Новограчаничке епархије неможе тако лако да натера и преплаши да му наша црквена имања предамо.

Ми слободни срби смо искусили један покушај да нам се манастирска имовина одузме а то је било за време упокојеног владике Василија Веиновића, када је одмах по његовом доласку за епископа наше епархије, без ичијег знања он лично отишао у банку где је тапија нашег манастира била на чувању, из банке је извадио и послао у Београд на располагање.  Наша је срећа била што смо одмах били обавештени, па смо тако на нашу имовину ставили “кевијет” –  специјалну заштиту, и тек после 18 месеци, када су увидели да је наша имовина заштићена, тапије су преко следећег владике, Саве Јурића враћене проперти трасту.

То није никаква дезинформација, то је записана истина и нама опомена шта и како и од чега и од кога треба да се чувамо.

Даље у саопштењу, намесници се осврћу на потписано и постигнуто црквено помирење које су подписали Њ.Светост Патријарх Павле и благупокојени Митрополит Иринеј Ковачевић.

Ни један од подписанаих намесника нису учествовали у томе помирењу, па само могу да нагађају и да тврде оно што им је неко дао да прочитају, и што су чули онако само како су они желели да чују.

Истина је да смо на сабору 22. и 23-ег јуна 1991. године са одушевљењем  прихватили црквено помирење, т.ј. "Предлог о Помирењу", после кога је дошао нови документ, такозване “Прелазне Уредбе”, после чега је требало наставити рад на заједничком уставу.  На следећем црквеномнародном сабору ми смо те прелазне уредбе одбили да их прихватимо све дотле док небуду преправљене а у складу са већ примљеним “Предлогом о Помирењу”, и то онако како нам је било овим документом обећано.  До данас прелазне уредбе нису преправљене онако како је саборска одлука донета нити је по томе питању црквенонародни сабор сазиван.

Подвала у Аустралији није успела, и да смо случајно прихватили те Прелазне Уредбе наша би епархија до сада била арондирана исто као што је се то десило одмах исте године када су они усвојили "Прелазне Уредбе",  са нашом западноевропском епархијом, која данас више непостоји.

Како ствари сада стоје, дошли смо само до прве тачке црквеног помирења и ту смо стали.

Ради добре воље владике Никанора и воље народа одпочели смо са радом на новом уставу.  У току рада на Уставу, дошло је до тога да су неки легални чланови законодавног одбора изабрани на црквенонародном сабору, касније без њиховог знања и оправданог разлога избачени из законодавног одбора. Већина црквено-школских општина изјаснила се да не прихватају предложену радну верзију устава, који није довршен онако како је било предвиђено и договорено.

Пошто је за ову изузетну ситуацију потребна двотрећинска сагласност чланства Ц.Ш.О. и то је пропало.  И сваки други покушај да се ова или било која друга верзија устава преварним начином наметне нашем народу, неминовно ће се наћи на државном суду.

Пре него што су нам забранили да присуствујемо Богослужењима у српским црквама где они служе често би пута чули речи – “један пастир и једно стадо”.  Ако је тако онда како је дошло да је Косовско-метохијском владики Артемију пре пар година за време посете у Канади било забрањено да служи у српксим православним црквама?  Из кога разлога му је владика Иринеј забранио  да посету и служење у српским црквама у Аустралији?  Где је ту један пастир и једно стадо?

Често нас испред олтара и он његови потписани намесници називају именом “расколници”.  По речима Светог Николаја Велимировића и Аве Јустина ћелиског, расколници су сви они који се одвајају и одвајају народ од вековне и Светосавске Вере, а то су данас ти новотарци, који и Свету Литургију мењају. 

Ми јесмо отказали послушност администратору  Иринеју Добријевићу из тих и других наведених разлога, али ни једном нисмо одказали послушност Мајки Цркви и Њ.Светости Патријарху Павлу, нити се одричемо од једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

На крају овог писма, остављамо епархиотима и слободним Србима да сами одлуче, хоће ли остати тамо где су нам наши претци били и животе полагали за своју веру Православну, или ће  кренути неким расколничким - новотарским путем где се незна куда ће нас тај пут извести или боље речено "превести".

За Проперти Траст

Ратомир Нешић

12 Март 2009

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар