'Дођу, тако времена,

када паметан заћути,

будала проговори

а фукара се обогати'

(Иво Андрић)


 

Поводом различитих коментара, како у Отаџбини Србији тако и у расељењу, о мом наводном `јављању` и наводном утицају на дешавања у Србији и Цркви. Крајње ме иритирају и изненађују коментари, о којима сазнајем, а који су почели да се повлаче по штампи, интернету и Србији да је сада због тог писма (које није моје) дошло до неких промена (или се размишља) у приступу избора новог србског Патријарха. Појављивање писма са насловом ``Циљ оправдава средства`` и ``Владика Дамаскин поручује``, где се наводе неки делови из мојих писанија, сигурно не би смело да поремети `предизборну кампању за патријарха србског`, коју 10-ак митрополита и владика СПЦ спроводе, скоро свакодневно, на свим континентима.

Сећам се овом приликом мудрих речи нашег прослављеног Андрића, које је неко негде недавно цитирао: 'Дођу, тако времена, када паметан заћути, будала проговори а фукара се обогати' . У овим тешким временима за свеколики Србски народ треба да се покајемо и вратимо на наш, вековима утабани, СВЕТОСАВСКИ ПУТ. Милтон је написао `ИЗГУБЉЕНИ РАЈ`, док ми Срби изгледа у последње време пишемо свој сопствени `ИЗГУБЉЕНИ ПУТ`. Свако, с предумишљајем, рушење наше народне Светосавске Цркве, ПРАВОСЛАВЉА И СВЕТОСАВЉА, као и наше Српске Државе (оно што је и колико од њих остало данас?!), треба да буде осуђено, још у тешком времену свакодневне борбе за Србиново Срце и нашу средњовековну Колевку – Косово и Метохију (а сада видимо и Војводину), када је наш Србски народ сведен на пуко преживљавање, патњу и изумирање.
 

Један грчки мудрац, док је у Грчкој још трајало турско ропство, рекао је `АКО ЖЕЛИШ ДА САТРЕШ И УНИШТИШ ЈЕДАН НАРОД, УНИШТИ МУ ЊЕГОВ ЈЕЗИК` а ја додајем: И СРБСКУ РЕЧ! Многи то управо данас покушавају и са нашим Србским народом, омладином, школом, ВЕРОМ – СВЕТИМ ПРАВОСЛАВЉЕМ, са нашим светињама – црквама, манастирима, гробљима, нашом дивном ћирилицом и нашом васцелом културном баштином и вековним србским духовним наслеђем. С тога разлога, Срби и Србкиње принуђени су да, крајем двадесетог и почетком двадесет и првог века, оснивају удружења за ЗАШТИТУ СВОЈЕ ЋИРИЛИЦЕ и своје РЕЧИ, Одбор за очување Новограчаничке митрополије у Америци, многа удружења за унапређење наталитета код нашег Србског народа, затим еколошка разна удружење и организације за очување животне средине, србске нетакнуте природе – брда и долина, река и планина, лековитих бања и одмаралишта широм Србије и других вековних србских области и покрајина.

Из свакодневне штампе и посредством најсавременије рачунарске технологије, сазнајемо да има 35 кандидата који испуњавају услове за будућег новог по реду 45-ог патријарха, врховног поглавара Србске Светосавске Цркве. Има и таквих који сами себе кандидују за тај високи положај, на жалост , чини се, не бирајући средства за постизање тог свог циља. Такође, констатују да треба да за њих гласају 20 архијереја – митрополита и владика. Скоро сви су завршили високе богословске и друге школе (неки `западне`, неки `источне`) , а заборавили да су некад учили да није похвална симонија (куповање благодати Божје, попут Симона из Н.Завета), или крајње недозвољеним средствима – освајање високих звања и положаја у Светој Цркви Христовој Православној.

Историјска документа сведоче да су при избору тројице последњих србских патријарха умешали прсте властодршци и моћници овога света и века. Све то некако нас прати као Божија казна и то да нам последња два патријарха завршавају своје последње дане и животе на београдској ВМА. Једино Бог Свети зна зашто је то тако ...?! Садашњи србски властодршци подвлаче и кажу да се неће мешати при избору новог поглавара наше Србске Цркве. Живи били , па видели ... ако не буде по оној народној `испод жита`?! А управо два последња србска патријарха, блаженопочивши Герман и већ годину дана болесни Павле, изабрани су за поглаваре Србске Цркве управо са Косова и Метохије.

У овим тешким временима за васцели србски народ ја се молим Богу и Св.Сави за владику Рашко-призренског и Косовско-метохијског АРТЕМИЈА, заједно са његовим свештенством, монаштвом и народом, који су живи распети србски великомученици. Он је Јустиновац који није изневерио пут и учење свог духовног оца Преподобног Јустина Ћелијског, св. Владику Николаја Србског, свога великог земљака – Лелићанина, и многе друге свете Србе.

У овом тренутку и моје пуко преживљавање, које са поносом делим са мојим Србским народом, ме спречава да будем више укључен и обавештен о свим дневним дешавањима и изјавама којих, како сам обавештен, има доста ових дана. Такође бих замолио да се моје име изостави из свих тамошњих дневно-политичких дешавања јер сам не својом вољом заобиђен од браће-архијереја србских, већ ево доста година. Ипак, нека је за све СЛАВА И ХВАЛА ГОСПОДУ БОГУ! Данас – јесмо, сутра – нисмо?! Најважније је ко буде владика или патријарх у вечном загробном животу, у Небеском Царству Христа Бога нашега.
 

Владика Дамаскин (Давидовић), б. западноевропски