Куда жури деспот са Цетиња?

 

Постојао је један, мислим да се звао Драган, музичар из мог комшилука у Беогрду. Био је изузетно драг човек, а који је на виолини био просто виртоуз. Али металне инструмнте није у опште волео. Каже он, труба има метални звук и једино је добра за металну хладну забаву, за војничко буђење, чак не и за успављивање, и да прати војнички корак. Тешко би се двоје младих могли заљубити поред тонова које труба отпушта јер мелодија трубе не може да произведе психозу љубави и заљубљености. - Говорио је он.

 Дакле, љубав, та чаробна реч за коју Свети Апостол Павле рече овако: Ако човечије и анђеоске језике говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони (па и звоно нам шаље металне тонове и мелодију) или прапорац који звечи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје не раздражује се, не мисли о злу , не радује се неправди, а радује се истни. Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. (Св. Апостол Павле; Посланица Римљанима. 13 (1,4, 5, 6, 7)

 Истина је ово велика, поручио бих и сам свој својој сабраћи у Христу, и свом и целокупном васколиком Српству. Читао сам и слушао сам тог Деспота са Цетиња, тог уклетог Амфилохија ,,митрополита'' кога називају разним надимицима од Амфилоквија, и Раздорића, па све до митропрофита, који се Ватиканској душегубној тамници продао за 100,000 долара. Слушао сам га, и читао сам га, и увек ме баш како Свети Апостол Павле рече, све то његово одводи на пут на којем, једино се може чути, управо један тупи  прапорац који звечи. Често се и сам питам да ли је он, и они који су у његовом окружењу испуњени Духом Светијем? И што се више питам све више долазим до закључка да њиховом душом Дух Свети не влада, већ неки наопаки Демон, се у такве уселио. Јер се љубав не радује неправди. Љубав не завиди, нити се горди, нити се надима, нити чини оно што не пристоји, никако не мисли о злу. 

 Завист, гордост, надменост, непристојност, неправда, зло. То су осећаји којима је испуњен Ристо који је само захваљујући комунизму постао владика, па му вероватно зато неки приписују да је он чак и пуковник удбе својевремено био. Ако би то било тачно, онда моја би констатација била. ,,Па није ни чудо што је пропала, када су и такви у њој пуковали, да не кажем паковали, другима зло и неправде.'' А када завиист, гордост, непристојност, неправда и надменуст испуне нечија осећања, онда, давно су то наши стари уочили и говорили, да такви осећаји помуте размум, потпуно га затаме и замагле тако да помућени разум није у стању да сагледа и раздвоји истину од лажи, неправду од правде. Замућен разум не може да дприноси добру него злу. А злобом је испуњен Ристо Радовић, што ако би истине било да је својевремено пуковао у злогласној удби, онда се он лажно како онда, тако и данас представља као Амфилохије. Зато, ја док Ристо не докаже своим делима, јер он за сада чини само недела и неправду га светачким  именом звати нећу и не могу. У даљем тексту овога излагања биће он и остати обичан несташни Ристо, злобни Раздорић.  Који још није превазишао своје детињасте манире, и још није одрастао да се као човек, испуњен величином и лепотом љубави понаша.

 Растрчао се и распричао се ових дана Ристо, по читавом Беогрдау, цела чаршија бруји о томе како он прети: Пензионисаћу га! Рашчинићу га! Кога? Видећемо мало касније.

 Свака организација, свака институција у којој владају, љубав, слога првелика тежња ка узвишеним добрима,  у којој су родољубље и патриотизам основни мотиви, би била  више него презадовољна да у своим редовима има и таквог људског дива, такву стремност и кроткост какав је Владика Артемије. Кога због своје борбе ради спасења и очувања Српства на Косову, неки с правом прозваше Косовским мучеником. Ето  Владику Артемија називају мучеником, а Ристу Раздорићем и митропрофитом. Да ли још треба да коментаришемо?

 И, ето томе Великомученику са Косова тај Ристо, за кога веле да је пуковао својевремено, прети пензијом и рашчињењем.

 Али, стан де море мало са Цетиња Ристо, и ми коње за трку имамо. Па да те на првом месту упитамо. А ко си ти да рашчињаваш, и пензионисеш како се теби ћефнуло? Знамо ми да си ти од Језуитске школе изучаво, али ми с друге стране Јадрна смо неке школе учили. Нисмо језуитске, али и ми знамо да они уче да треба чекати да падне мрак, па жртви тек тада ногом стати за врат, јер се веле Језуити тада ништа не види. У тој тами и помрчини Језуитској изродила су се многа зла, једно од њих и митропрофит наравно. Али њихово је дело и оно оргијање по Међугорју, од чега се језуитска тамница добро потресала. Па чак и да имаш Ристо ту моћ да рашчињаваш како се теби прохте, ускоро, нећеш моћи уточиште да нађеш међу својим менторима, који су те сваком злу научили. Јер ми са ове друге стране Јадранскога мора смо изучили једну другу школу, ону која вели: ''Да  тиранству теба ногом стати за врат, и научити га да познаје право. Јер је то људска дужност најсветија.'' Људима који су душу продали злу, којима разум је замагљен осећањима, такви су наравно тирани, па сада Ристо нека добро размисли. Модерном тиранству слаби утицај, па уз помоћ Свевишњу неко ће једног дана испунити и ову људску дужност најсветију.

 Ипак боље је било, па чак и у Језуитској јазбини окруженој зидинама Ватикана, изучавати и научити српску народну мудрост, него њихову злобу и поквареност. Веле, оно у истину, ја не знам да ли је и то тачно, да је док је Ристо изучавао Језуитску технику у Ватикану, тамо љубав водио са једном Италијанком. Ништа необично подметнули му. Али не треба да би, изненади да би ово и могла да буде истинита тврдња. Јер само жене имају ту моћ да мушкарца заглупе и преведу га у своју веру. Тако неки умеју веру да продају за вечеру. Бискуп Ристо је мало више од таквих одскочио. Продо човек веру за једну мини сукњу.

 Знамо ми Ристо Радовићу да у Београду има много расрбљених Црногораца. Има тамо Тадића који су произвели имењаке Јељцинове, Борисе. Знамо ми да се и један злобни прапорац који звечи увукао и уклопио у ту јазбину, која Ристу хоће да прогура за патријарха. Ово патријарха, намерно написаха малим словом, да се зна ако би Ристо постао питријарх, онда би он био мањи од Шћепана Малог. А Шћепан је био и лажни наравно. Не дај Боже великога зла нама Србима, али ако и до тога дође да патријарх, постане прапорац који звечи, нека Ристо зна да и поред тога Српству неће бити крај.  Српство се не надима, као надмени Ристо,  оно живи кроз векове, у љубави коју му у наслеђе нису оставили они што су некад пуковали, и паковали, него великани. Од те велике љубави својих великана Српство живи, кроз векове. Мали ће бити патријарх Ристо да поруши једну тако велику грађевину. Има нас хвала Богу, још и данас живих који смо то велико дело, коме мали патријарси као што је расрбљени Црногорац Ристо, желе да нашкоде, да га бранимо, и да нека мали патријарси, добро  знају да ћемо га баш ако устреба, и за инат њима одбранити.

 Нисам као други, противник да се на место постојећег патријарха, који је трајно непособон бира нови. Таква су и правила, јер када је неко трајно неспособан, онда такав није у стању да своју дужност обавља ваљано, па како правила налажу ништа није лоше у томе таквога сменити, са дужности. Управо како прошле ноћи ми рече један честити прота. Знате брате – вели он, парохија, је једна ћелија која преко Епархиија  до Патријаршије чини заједно са народом целу Цркву. Ако се свештеник разболи, и постане трајно неспособан да обавља своју дужност. Хоћемо ли чекати да он умре, а то наравно може да потраје, да би народ добио новог свештеника? Наравно прота је у праву, а позвао сам га да разговарамо зато што је он и велики познавалац канона. У истину ово правило опет важи за оне којима разум није замућен осећањима. Јер то правило не важи за рецимо овде у канади владику Ђоку. Он из парохија тера здраве и способне свештенике, и парохије оставља без богослужбеног реда и поретка.

 За мене није спорано да ли, или не треба бирати новог Патријарха. За мене је нешто друго спорно. Видех ових дана фотографију два расрбљена Црногорца, онога Христифора Ковачевића, који води порекло из истог места одакле и стричеубица Саво Ковачевић, и нарвно Ристу, како опслужују у храму светог Саве на Врачару. Много ми је та слика некако запала за око.

 Обојица њих своим делима сведоче да су велики србомрсци. Онај Ковачевић пре неколико недеља испсова у Детроиту хор Винсдорске Цркве што су на јехтенијама одпевавали на српском. Нешто му је много мрзак српски језик и та реч српски. То и не чуди. Кућа Ковачевића је својевремено била јатак брату стричеубице Саве, који је оставио  био жену и четворо деце, да би прешао океан како би у Америци проповедао нехришћанску ''љубав'' марксизам.  Па како онда таквима који су од истог порекала одакле су стричеубице било шта што је српско може бити мило и драго?

 А овај други расрбљени Ристо, изадао је писмену наредбу свим потчињенима, у целој митрополији, коју је присвоио за себе, да ни у једном службеном документу не сме да се спомине реч српска. И ето такав сада кидише на трон Патријарха. Зашто баш сада и куда заправо жури Деспот Радовић? Наравно да је деспот, само такви који се деспотски понашају, кажу да ће по свом ћефу да пензионишу и разчињавају. 

 Могао је он и раније да призна да је Павле трајно неспособан, и могао је да тражи избор Патријарха, много раније. Зашто он то чини баш сада? Неки сматрају да је постао нестрпљив, и да хоће да тестира своје деспоство. Па ако прође и зајаши онда све је у реду. Ако не, онда и онако је присвоио митрополију у Црној Гори, па ће, већ је себе прогласио, као и лажни цар Шћепна, лажним Архиепископм, отићи тамо и митрополију одвојити од српске цркве. Какав је бездушник, он то може да учини, сасвим лако. И има ту некаве истине.

 Али ипак не. Бискуп Ристо сада жури пошто су наравно расрбљени тандем Борис Јуниор и Ивица Дачић консолидовали власт у својим рукама. Зато је Павле који се жали, да му је на ВМА, осећај као да је у затвору. У то несумњам за онога који је младост провео у манастиру,  за њега наравно ВМА мора да је као највећи затвор. Управо баш ради консолидације власти, Павла су тамо, по наређењима ментора утамничили. Та ЕУтопија сада диктира услове, и она тражи да јој у сусрет изађу Еутопјеци кијих се као бубашваба доста запатило и у смаом Епископату. Дакле, њихови ментори, који су их довели ту где јесу сда, траже против услугу. Павла је мимо његове воље на модерни ''манастир'' ВМА спаковао бискуп Ристо. Није он то чинио без разлога. Правило је да оболелог монаха негују монахиње у манастиру, а не незнабошци на незнабожачкој ВМА. Мене овај феномен више брине, него да ли ће на предстојећем сабору изабрати новог Патријарха.

 Па зато ако има оних који се још увек питају одакле смелост и толика дрскост деспота Раздорића? Најсимплифистичнији одговор би био. Одговор треба тражити у пројектима, лажних империја и импорујума. Треба разгрнити фекалије, наравно пошто се човек добро заштити санитарном опремом, а ја бих препоручио дуплу дозу СО2 у заштитној маски, около реке Потомак, треба се добро пошприцати матичњаком, па ући у осињак, не то је стршљеновик, у Бриселу. И наравно принаћи да се отуда се наређује, а бивши пуковници смо и једино зању да извршавају наређења,  да се као и ово Косовски Великомученик протера са Косова.

Не претим,  само опомињем.  Хајде покушајте!

Јанко Бојић