PRAVOSLAVLJE DANAS

Члан Одбора за Одбрану Легитимних Права Верника у Канади Милијанко Бојић из Лондона, Онтарио обратио се Без Прeјудицирања Епископу Канадском. Објављујемо његово писмо у целости и без измена, а оригиналан документ који смо добили од господина Бојића можете преузети овде (ZIP 158KB).

Milijanko Bojic

10 Alomar Drive

London, Ontario N6K 4M TEL: (519) 657-6764 E-Mail mbojic@sympatico.ca

Predmet: Tvoja pisma vernicima iz Hamiltona i “Povrljivo i Privatno” Gospodinu Kulindzicu

Procitah tvoja dva pisma koje si u zadnja tri meseca poslao, jedno od oktobra 9. 2005 vernicima Hamiltona a drugo Gospodinu Kulundzicu kao toboze poverljivo i privetno 22 sptembra 2005. Tek kada mi se stomek smirio uzeh da ti jos jednom pisem. Medjutim ton moga pisma niti moze biti savetodavan, niti pak prijateljski. Jer ti ne zasluzujes takav odnos prema tebi.

Hteo sam ti ponovo pisati na engleskom jer ovo su sluzbene stvari, a u ovoj zemlji engleski je sluzbeni jezik pa se njega i treba pridrzavati. No rekose mi da ti jos nisi naucio engleski. Ako me secanje ne vara ti si ovde u Kanadu dosao ima skoro dvadeset godina, pa mi zato dozvoli da te upitam sta si za tih dvadeset godina ti uopste radio? Ne znanje sluzbenog jezika zemlje u kojoj zivis se moze protumaciti na dva nacina. Jedan je da ti je intelektualni nivo ispod svakog proseka, a drugi da si potpuno nemarna i neardna osoba. Ne brini tvoje znanje srpskog je takodje ispod svakog nivoa, sto si vrlo dobro pokazao u pismu koje si poslao u Hamilton. Ali te ipak molim da mene i druge ovde u Kanadi kada su legalne stvari u pitanju postedis korespodencije na srpskom, ne zato sto je nama srpski strani jezik, nego zato da nas postedis kasnijeg prevodjenja sa srpskog na engleski, jer moram da te podsetim da su legalni dokumenti ne prihvatljivi ako se prevode sa jednog jezika na drugi bez sluzbenog prevodioca. Nisu legalna dokumenta tvoj “Statut” pa da ih svaka susa moze prevoditi.

Tvoje pismo Hamiltoncima moja uciteljica koja me je ucila prva cetiri razreda skole, za sta ja imam obicaj da kazem da je moje najvece skolovanje bilo tada bi ocenila ocenom (-1). A zasto? Zato sto je ona govorila da se za (1) mora nesto znati a onaj koji za jedinicu ne zna onda on odlazi u negativnost sa svoim intelektualnim nivoom.

Rekose mi da si nedavno rekao ljudima koje si izvredjao da te ne podsecaju na kanonska pravila jer rece da oni ne znaju sta su kanoni. Ako oni ne “znaju” sta su kanoni gde je tvoja mudrost i veliko znanje da ih ti naucis. Jer tvoja je duznost bila takva da vernike poducis ako nista drugo ono bar apostolskim pravilima kako bi znali da valjano i lepo se rukovode prema apostolskim zapovestima kada je u pitanju zivot crkve. Molim te da u buduce ne skreces paznju drugima na nesto sto ni sam ne znas. Ti si svo svoje znanje pokazao kroz tvoje pismo bas tim ljudima od 9. oktobra prosle godine. Jer da znas kanone ti nikako ne bih na veliku Gospoinu vreddjao vernike u Hamiltonu. Jos bi znao da u apostolskoj zapovesti (pravilu) dvadest sedmom (27) stoji ovako: “Ako bi Episkop, Svestenik, Djakon ili bilo ko, ko pripada svestenickom redu napao vernike zato sto su pogresili, ili nevernike zbog nepravde sa ciljem da ih zastrasi, takav treba da bude otpusten iz sluzbe”. Jer kazu oni: “Gospod nas nije tako ucio – vec suprotno, On Licno kada su ga napadali nije napadima uzvracao—kad su ga psovali On nije uzvracao psovkama—kad je mucen, On nije pretio”.

A ti si pretio, vredjao i psovao, zato sto su oni po tvoim ubedjenju napravili greku, sto nije istina. Jer da su oni stvarno napravili gresku ti ne bi imao razloga da im gnevom uzvracas, pa jos i da pises tekst ispovesti. Da si ti Episkop od skole Svetosavske ti bi Vukojeva na licu mesta kaznio kada je lazno uzvratio da nije ispred oltara rekao da su neki toboze po drugi put razapeli Hrista. Kako nije rekao kada ste to i napisali i novi paroh je tekst vec delio nekim vernicima, kao sto vidis i ja o tome znam, i vec imam kopiju tog teksta.

Tvoje pismo Hamiltoncima ne bi bilo vredno pomena, niti hartije i mastila utrosenog za njega da tamo nisi izlio svoj gnev i kapricioznost, i ovoga:

Prepoznajes li ovaj rukopis, to je u stvari odlomak iz tvog pisma Hamiltoncima strana cetvrta (4) treci pasus odzgo. Sta je pisac hteo da kaze? Ni on sam ne zna. A sada uzmi pa procitaj, odnosno nadji nekoga da ti procita sta su poverenici (tvoje Trastiji) a sta direktori korporacija u religioznim organizacijama, u Biltenu broj tri (3) ( “Bulatin #3” ) od Ministarstva Pravde koji ti u prilogu dostavljam. Da je Georgije ja, a ja Georgije, ja bih se postideo. Ti, da bog da.

No ipak cu te podsetiti da je Branislav Nusic u uvodnom delu “Retorike” napisao nesto slicno: “Kao sto od pametna i ugledna coveka nije nije lepo da u narod izadje neumiven i ne doteran, tako isto od ugledna i pametna coveka nije lepo da svoju rec pusti u etar a da je predhodno ne umije i dotera.” To bi i ti ako zelis da budes postovan morao da znas Gospodine Georgije.

U ostalom ko ti daje za pravo, odnosno kako sebi dajes za pravo da drugima delis pravne savete kada niti znas engleski niti si ikada studirao pravnu logiku.

Tvoje pismo Dusanu Kulundzicu takodje ne bih imalo vrednosti da se pomene, mada ovo pismo je neko stilizovao za tebe pa ako nista drugo ono je gramaticki ispravno, da u tom pismu nisi ponovo izlivao gnev i kapricioznost. Prestani jednom za uvek da pretis ljudima i ako nisi ranije naucio da budes Hrscanin plati nekoga da te nauci. Kostantin je darovao Jefsemija Pamfila da bi ga ovaj Hrscanstvu naucio.

Pises u tvom pismu Dusanu da ces velis crkvu ako ustreba i zivotom braniti. Od kada se to Gospodine Georgije Hriscanska Crkva zivotom brani. Odnosno razbojnicki. Od same pojave Gospoda Isusa Hrista pa preko svetih Apostola i drugih sledbenika i ucenika Hristove Nauke, preko Sv. Save i Nikolaja Zickog hriscani su svoje delo branili umom i razumom, lepom reci i poukom, ljubavlju i jednodusjem, dostojanstvom i besedom. Samo su neuki i neskolovani potezali handzar. Zato je ne dostojno od tebe koji bi trebalo da se hrscanski ponasas da ovako zboris. Zbog toga cu ti ovde, mada znam da je to ne hrscacski, izneti nesto sto ti se nece dopasti. Zahvaljuci komunizmu ti si posto neki vajni vladika. Da komunizma nije bilo tebi ni koze na cuvanje u nekom manastiru ne bi bile poverene. Ova moja tvrdnja se jasno poklapa sa tvrdnjom u knjzi blazenopocivseg Episkopa Branicevskog Hrizostoma “Zivot i Delo” gde se on na jednom mestu zali da Crkva strasno kuburi sa kadrovima.

Zato bi trebalo da voids racuna, i da se drsko i pokvareno, ne obracas ljudima i da im pretis, jer ako bi i od koga trebalo braniti crkvu onda bi je od tebe najpre trebalo odbraniti.

Zar te gresnice nije sramota da se na ovakav nacin kojim si se Dusanu obratio obracas. Tvojoj drskosti nema dakle kraja. Ti se usudjujes da vredjas jednog coveka koji je pre svega intelektualac. Koji ti se pismeno obratio i trazio objasnjenje. Koji je na kraju sluzbenik Ministarstva spoljnih poslova i to na visokom polozaju. Koji bolje govori engleski nego ti srpski. Koji apriori zna i sta govori i sta pise. Da mu kazes da te je toboze klevetao, pa velis ti on moze i krivicno da odgovara. Uh pazi bogati. Da li to umisljas da te on vredaja kada govoris o klevetama. Ti si izgleda zaboravio da te je na sudu Koca Radojkovic nazivao bosanskim volom na sta se sudija umalo grohotom nije smejao i opet si se ti njemu izvinuo a ne on tebi, o ja, umesto tebe potpisala se neka Milena tamo, zaborvio sam joj prezime. Verovatno si je za tako nesto opunomocio. Preispitaj ti sebe samoga i razmisli koliko si ti stvarno krivicnih dela pocinio ne samo prema sekularnim vec i po kanonskim zakonima. Na jedno da te podsetim samo. Ne verujem da si to jos zaboravio, sem ako te pocela obuhvatati starost pa si zapao u senilnost. Bilo je to onda kada si mi ispred nosa mahao tvjim “Statutom” kao toboze nekim zakonom od koga bi ja trebao da se uplasim. Zao mi je i dan danas sto ti ga onda pred tobom ne iscepah. Na sluzbi si tada drzao neku sekretaricu. Zar jos na cetvrtom Vaseljenskom Saboru ne donese mnogo pametniji i od tebe i mene odluku da se takva praksa mora ukinuti. Jer veli jedan kanon adaptiran na tom Saboru da je zena u sluzbi kod Episkopa razlog svih vrsta skandala. Eto ti znas kanone pa pronadji gde to pise. A bogami bas tako pise.

Inace sto se tvog Statuta tice njega mozes da okacis macku o rep. Jos cu ti bas, ako nastavis da sa njme lazno predstavljas tvoju ulogu u Crkvi, zaista napraviti, da zbog njega krivicno odgovars.

Upravo sam jutros nesto ponovo pisao o tom tvom statutu. Jesi li ti, ili neko drugi slagao SA Sinod da se ona glupost moze registrovati kod kanadskih vlasti? Upravo ono pismo sto ti je SA Sinod napisao da te umoljava ta statut registrujes kod kanadskih vlasti, bas to pismo ga je i pokopalo. Da ne govorimo o drugim krivotvorijaima istine u tom tvom statutu. Da ne govorimo o tome da englesku verziju nije radio strucni prevodioc, da ne govorimo da taj statut nije radjen strucno i u skladu sa Satutarnim zakonima Provincije Ontario pa ni u skladu sa Federalnim zakonima, da ne govorimo o tome da se engleska verzija ne podudara sa srpskom. Zasto krijes i ne odgovars mi vise od mesec i pola dana da tvoj statut nigde nisi registrovao. Sta ti mislis da ja ne znam da taj skrabopis nisi mogao da registrujes. Jer zaboga jos nigde niko u svetu nije mogao registrovati ni prava dokumenta. Na kraju kakve ti uopste legalne savetnike imas?

“Za vreme moga arhijepiskovanja poceli su nam dolaziti i popunjavati prazne parohije svestenici i svrseni bogoslovi Bosanci. Hjihovi su dedovi bili semberijski fanaticni bogomoljci, dok su im ocevi vec bili manje govorljivi. Ovi, pak, unuci koji su dosli kod nas za svestenike, su u prvom redu poslovni ljudi, koji se po svaku cenu staraju kako ce sto vise zaraditi. Bistri su, okretni, razgovorni,vecito nesto studiraju i polazu (ne Bogoslovski fakultet, nego neke druge skole). Po pravilu, ne vole da nose mantiju, tesko podnose crkvene odbore i stalno ih menjaju, i nikako ne razlikuju crkvene novce od svoih. Ne vole da se obracaju Eparhiji, ni da se Eparhija interesuje sta rade. Otvoreno govore da im je geslo: “Ja sam gazda u svojoj parohiji i ne dozvoljavam da mi se u nju iko mesa”. – Jedan je od njih prodao crkvenu njivu i preneo je na kupca, ne zatrazivsi uopste odobrenje ni Eparhijskog Upravnog Odbora ni patrijarsije. – Drugi je, ne pitajuci crkveni odbor, prodao zvono sa svoje filijale, nedovrsene crkve cak u deseto selo i vratio ga tek kad su seljaci digli bunu i kad su i lokalne i beogradske novine stale o tome galamiti. – Treci je, opet bez konsultovanja crkvenog odbora, prodao nekom sumadijskom ili zickom jeremonahu (…) 12 mineja, Triod i Pentikastor iz filijale crkve i umalo nije iste veceri od seljaka lincovan, te je sutradan brze-bolje knjige vratio. Uopste, ovi su Bosanci-svestenici, koji su nas usrecili svoim dolaskom , genijalni da u svoim parohijam postupe samovoljno i brzopleto, da dovedu atmosferu do usijanja i do zucnih protesta parohijana, pa da se tek posle toga povuku. (…)

Vole lepo da zive i da dobro naplate. Drzimo svake godine nekakve konferencije arhijerejskih namesnika i donosimo na njima te nesrecne tarife o visini naplata za izvrsena cinodejstva (kakva blasfemija!). Ali jos se mastilo na tim raspisima i zvanicnim “tarifama” i ne osusi, a moji svestenici vec sami podigli cene, jer su one iz raspisa “prevazidjene”. (Citat iz Knjge: "Episkop Hrizostom Zivot i Delo")

Orthodoxy has always attached great importance to the place of councils in the life of the church. It believes that the council is the chief organ whereby God has chosen to guide His people, and it regards the Catholic Church as essentially a councilor Church. In the Church there is neither dictatorship, nor individualism, but harmony and unanimity; its members remain free but not isolated, for they are united in love, in faith, and in sacramental communion. In a council, this idea of harmony is and free unanimity can be seen worked out in practice. In a true council no single member arbitrarily imposes his will upon the rest, but each consults with the others, and in this way they all freely achieve a 'common mind'. A council is a living embodiment of the essential nature of the Church (Timothy Ware, The Orthodox Church, p. 15).