ОКАЧИ МАНТИЈУ И ИДИ ДА ЧУВАШ ОВЦЕ

Била је ово последња порука са ове седнице док је Горгије назовиепископ њоме председавао 

Седница ЦШО Светог Никола у Хамилтону, која је одржана 5. марта 2006 године, остаће задуго у памћењу свих присутних а највише у памћењима главних актера ове седнице, назовиепископа Kанадског, и његовог Епархијског савета.

Ова тзв. ванредна седница чланова, ове ЦШО, сазвана је на личну иницијативу назовиепископа Kандског. Повод је био да се усвоји нови правилник за ову ЦШО по наруџби и жељи његовој. А какав је то требало да буде правилник боље кад не бисмо морали да говоримо о томе. Својевремено сам имао прилику да читам Кардељеве тезе које сам за своју душу називао списима умноболника. Онај југоустав, што га је поменути безумник припрмио је био ремек дело у односу на Георгијев правилник. Ако ме сећање не вара, (немам овог момента при руци Устав Канаде), али мислим да он нема више од 120 чланова, Гергијев понуђени правилник за ЦШО у Хамилтону садржи 81 члан. Али какви су то чланови. Само да подсетим на један који каже да у управу ЦШО оне може бити бирано лице које нема више од 12 разреда школске спреме. Бацио сам поглед на главни сто у току седнице, и за њим је поред осталих седела и Црна Тројка. Пошто је Црна Тројка  ’’Бог и Батина’’  у Георгијевој Епархији, сабрао сам године стручне спреме. Све укупно петнаест година (15).  Када се фактор петнаест (15) подели са (3) добије се пет година. Зато испада да су просечне године школовња појединаца који су десна рука назовиепископу , пет (5) разреда. Ја им не бих дао ни толико. За столом је седео један који засигурно има криминални рекорд, а други је на помолу.

Ето драга браћо и сестре верници и припадници  Српске Православне Цркве какав  је главаски састав наше Српске Епархије Канадске. Тај састав тражи да у ЦШО-ма у Канади у управу не могу бити кандидовани сви које народ предложи, него тобоже само школовани. Има у Хамилтону много оних који имају четири разреда основне школе па су много више постигли него неки који имају 12 и више разреда. Кад сам чуо да се за управу ЦШО предвиђа минимална школска спрема узех да поново прочитам Поглавље о људским правима из  Устава кандског. Нисам тамо нашао никакве услове око тога колико школске спреме треба да има кандидат за посланика у парламенту ове земље, нити колико школске спреме за председника владе. Испаде да Георгијевизам има неке посебне мандате када је у питању пословање и руковођење стварима од општег значаја. Али Георгијевизам има још нешто у себи: Дискриминаторски став и однос према својим верницима, а и шире. О овоме шире, мало касније.

Долазећи на ову скупштину како је вец поменуто, назовиепископ је довео цео свој Епархијски савет. У намери вероватно да ову ЦШО баци на ноге, дало је себи за право да заједно са саветом, запоседне сто за председавајуће тело, и да на тај начин покуша да преузме ствар у своје руке. Сада замислите када би Председник Канадске Владе дошао са својим кабинетом у Провинцијски Парламент и запосео место председавајућег, и истовремено рекао провинцијском парламенту  да ће он заједно са своим кабинетом да води скупштину. Шта би о томе после свега, писала дневна штампа, или пак како би се овај чин једноставно окарактерисао. Испало би то иѕгледа овако: Господин Харпер је извршио пуч и сменио провинцијску ваду. Неки ред мора да се зна, устали и поштује. Но има и горих ствари које тек следе:

Када се сала напунила, назовиепископ прилази микрофону и без да предстваи главни сто започиње свој ’’умешни’’ говор за који мислим да није ни вредан помена јер то беше све али не само говор, не говор једног Епископа. Из тог мандаторног набадања, издвоићу само две ствари које ако ништа друго, оне су га одвеле у понор из кога се више не може повратити, па ма шта покушавао, и ма шта радио.

Прилком тог свог излагања он је на једном месту изричито рекао да уколико се предложени Правилник не усвоји, онда неће бити бирана нова управа. Уместо молбе чланству, и уместо диалога и дискусије о том Правилнику, чланству се дакле нуди уцена. Започе комешање и негодовање  у дворани. Но то не беше опомена за говорника. Он и даље наставља са још мучнијим тоном, а народ још више негодује, неко добацује: ’’Промени тон ако мислиш да од овога ишта буде’’. Не ‘’говорник’’ наставља своје. Тако неких сигурно 45 минута. Осим лажи и провокација, није готово ни једна  паметна, и учена реч изговорена. Не да сам је ја уочио. Када је негодовње почело да поприма  јаче импулсе ‘’говорник’’ прети прекидом седнице уз додатак: ‘’Можете ви да негодујете колико хоћете и да демонстрирате шта хоћете. Јас сам видео доста демонстрација овде које ништа нису промениле, тако ће и овог пута бити’’. Врхунац ће тек бити у завршници, када ‘’говорник’’ каже још и ово:  ‘’Када сте 19. фебруара сазвали илегалну седницу ради гласања за корпорацију ви сте ту позвали да вам дође и Роко Вака. А Вака је Римокатолик и ви сте њему дозволили да вас он води. Уз то, ту је била и рашчињена бивша монахиња Ангелина. Па ако вам то одговара онда нека вам тако буде’’. (Вака је адвокат са Ниагаре који је Ниагарцима средио документа за корпорацију, иначе он нити је био позван на седницу 19. фебруара нити је био присутан на њој).

Чим се назовиепископ удаљио од микрофона почели су отворени протести и негодовања. Он прети прекидом скупштине али све је узалуд. Микрофону прилази Илија Ракановић. Није се дуго одржао, нити је добио могућност да било шта проговори. Иза микрофона из сале стаје Госпођа Ивошевић. Пита она назовиепископа. Ко су вам владико ови људи који седе за овим главним столом? Тек тада пошто је изгледа био заборавио процесју у почетку, почиње назовиепископ да представља главни сто. Рекавши како за главним столом седи Епархијски савет и стаде да га представља. Како који устаје бива извиждан.

Узалуд су били покушаји извесног Давора секретара Епархије да преузме иницијативу и да отвори дискусију о предлпженом правилнику. Није му помогла његова докторска десертација, вероватно је заборавио од велике учености да научи како се руководи масом. Није успео. Херој ове драме са Давором био је Господин Душан Иванчевић, скулптор веома борбен и изузетно способан, цењен човек у заједници. Он Давору не даде да уста малтене отвори.

Један од најскандалознијих поступака, а у његовом излагању било их је на претек, назовиепископ је направио што је неучено и лажно критиковао чланове легално изабране управе са прошлогодишње седнице ове ЦШО. Није се либио чак ни да их вређа. Један за другим са критичким освртом ређали су се сада и чланови управе. Како који говори купи аплаузе.

Долази за микрофон један господин чије сам име заборавио. Обраћа се директно Лазару Вукојеву назовисвештенику из Хамилтона, скутонши назовиепископовој. ‘’ А ти Лазаре, ти ниси дакле хтео да причестиш  Госпођу Боровић, супругу нашег почасног председника. Знаш ли ти да су они утемељивачи овога храма. Срам те било. Окачи мантију и иди да чуваш овце’’. У том часу устаје назовиепископ и мислим да је реко: "Идемо ово је нецивилизовано дивљаштво". Један за другим напустили су дворану црквене порте. Приликом изласка чуло се. ‘’У шуму, у шуму идите’’. 

После овог чина седница је настављена у највећем реду и благостању.

Јанко Бојић

+++

Janko Bojic
O LIČNOSTI NAZOVIEPISKOPA

Georgije Djokic je jedan neobican iznimak monastva i vladicanstva iz doba vladavine Josipa Slosera. To je jedna polukalemljena biljka koja tesko moze uroditi plodom. Licnost veoma zlobne naravi i osvetnicke prirode. Kompleksna osba koja nikada nije naucila da deli ljubav, radost i razumevanje.

I zaista kako sam ga ranije okarakterisao on je samo zahvaljujuci komunizmu mogao da postane vladika. Vladicansko, duhovno, bitisanje u njemu je pomanjkalo maksimalno.

Prateci ga u nedelju, kako izlaze, primetio sam da pored opsteg negodovanja prisutni su padali u razocarenje. Dakle, on svoim prisustvom ne unosi duhovnost i raspolozenje kod pristnih vec obrnuto.  Cak dok je izlagao, i sam sekretar Eparhije, koji je po prilicno grub u svoim nastupima je pokazao dozu zabrinutosti.

Kao rukovodioc on je veoma nesposoban. Ne poznaje masu i nije u stanju da sa njom vlada. Ne razume osnovne retoricke principe, dok mu je knjzevi recnik i garmatika u strasnom pomanjkanju. Dikciom i mimikom slabo vlada. Pogotovu dikciom. U sopstvenim govorima nema stilizma i stilskih figura. Nema poredjenja. Iako ima manijacke manire, on nije manijak govornik, tipa Hitlera i Musolinija. Dusevno pomanjkanje mu ne dozvoljava da se cak priblizi i Josipu Staljinu. Mada u postupcima prevazilazi njhovu nasrtilacku narav. Recimo  cak i Staljin je znao da se masi mora na neki nacin pribliziti. Georgije  nastupa odbojnicki i svadjalacki, krajnje neumesno. (He does not know how to appeal).

Ovu i ovakvu kompleksnost je tesko razumeti bez da se zna istorija osobe od ranog zaceca. Jer kod njega postoji strasna deficitarnost u ljubavi. Smatra se, a ne znam koliko je to i dokazivo, da kada osoba izgubi ljubav od onih koji su prvi bili da je sa njom podeli, obicno se to odrazava kod onih osoba koje roditelji zloupotrebljavaju. Recimo batinjanje i samaranje u detinjsvu. Zatim ako je osoba u detinjsvu izlozena maltretiranju od roditelja koji su alhokolicari. Ili pak ako ne postoji ljubav i sloga medju roditeljima, pogotovu u ranom uzrastu. Da takva osoba gubi veru u sve a najvise veru u drustvenu sredinu, te s te strane postaje antisocijalna. Zato takva osoba mora da bude podvrgnuta medicinskom tretmanu u ranom uzrastu, kako bi joj se povratila vera u ljubav i postovanje zajednice. Ja ovde ne govorim o ljubavi suprotnih polova, vec o opstoj duhovnoj ljubavi. Sa njim je ne moguce raditi. Ukoliko mu pokusavate pristupiti na lep nacin on ce vas ignorisati. Ukoliko ga kriticki podvrgnete subordinaciji onda on nastupa svadjalacki. Prma podcinjenima se ponasa zverski. Ne bira sredstva da ih ponizi u podceni. Medjutim on ne zna da drzi disciplinu autoritaivno kroz respect individualnih razlika i da na taj nacin rukovodi. Potpuno ne razume, a i ono sto razume od toga, ne postuje legalni poredak sredine u kojoj zivi. On ce recimo poslednji skandl utaje i krijumcarenja novca preko granice radije protumaciti da je kaznjen zato sto je srpski “vladika” nego li pak zato sto je pocinio statutarni prekrsaj. Sopstvenu nesposobnost  i neuspeh obicno prebacuje na druge. Tako je odmah posle poraza u Hamiltonu proturio pricu da je za Hamilton kriva Niagara. Pokusavajuci na taj nacin da opere ruke od svoga nedela. Nijagara i Hanmilton nemaju jedno s drugim mnogo zajednickoga. “Pobuna” sa Niagare vise dolazi zbog druga dva faktora. Nezadovoljstvo Niagaraca, zbog nasilnickog penzionisanja oca Steve Stoisavljevica, zato sto je supruga Oca Steve rodjena na Niagari, i zato sto je njena familija veoma uticajna i ugledna tamo.  Drugi razlog je zato sto se Niagara prva pobunila protiv svestenickog osiguranja. Koje kada se gleda kako je sastavljeno, ruku na srce, je jedno posle ubistva najvece krivicno delo koje trenutno postoji. Upitajte koga hocete ovde, da li neko zna da jedna organizacija osigurava svoje sluzbenike i radnike u okviru same sebe. Kako rece danas jedan svestenik koji je dosta prionuo za skut Georgiju, kada sam ga pritisnuo cinjenicama: “Pa jeste ni ja ne volim da mi vladika zna kada je moja popdija bila kod ginekologa, i kojem tretmanu je tamo podvrgnuta”.  Zaista je cudo Georgije. Poslednje dopune zakona o privatnosti ovakav postupak ne dozvoljavaju, a priori, a on ih nekim cudom ipak sprovodi. Njegovo svestenstvo nije svestenstvo to je roblje.

Duhovnost i vera u njemu nisu pomanjkanje vec ne postoje. Retko se ko moze naci da Bozije ime toliko zloupotrebljava kao on. Kako to objasniti. Tesko. Treba ga slusati i gledati. Njegova izlaganja, nazovimo ih govori ne dolaze iz duse i od srca. Jednostavno on to sve nekako otaljava, sto bi se reklo. Kladio bih se da on ne zna ni jedan psalm napamet. Ne bi me iznenadilo cak ni to da on ne zna ni deset bozijih zapovesti da izusti. Cesto uza se voidi po nekoga da umesto njega drzi govor. Ranije, to je bio Vasilije Tomic. On se u poslednje vreme ne pojavljuje na vecim skupovima. Prilikom nastupanja on ne prilazi sa objektivnoscu, i prvilnoj razradi materije, ili pak ubedjivcki, sto i jesu odlike retoricnosti. Uglavnom njegov nastup je konfrontacinisticki. Ne poznaje besednistvo u opste, a pogotovu ne i duhovno besednistvo. On u celosti pripada onom segmentu u svestenstva koje u ime Boga, i pretenjom u njegovo ime, su u stanju da cine sotonska dela. Sotona dakle nije na nebu, on je u ljudima, u ljudima, uskogrudim, u ljudima zverovima, u ljudima nepromisljenim, u ljudima pakosnim, u ljudima ne ljudima.

Pronosi se glas kroz koloniju da je ovih dana vidjen bez mantije na aerodromu u Torontu. Ne znam da li je ovo istina, niti za sada to mogu da to potvrdim. Medjutim jedan moj poznanik iz Hamiltona kome mogu sigurno da verujem mi je rekao da ga je ranije isto tako video na istom aerodromu bez mantije. Nista neobicno za kadar iz Semberije. Treba citati “Zivot i Delo” iz pera Epikopa Branicevskog Hrizostoma: Gde on kaze: …Obicno ne vole da nose mantiju, stalno stidiraju neke fakultete ali ne i Bogoslovski”. Treba obratiti ovde paznju i na onaj deo gde Preosveceni a sada vec i upokojeni Episkop Hrizostom podvlaci. Jedan je prodao crkvenu njivu, bez znanja EU odbora. Drugi pak zvono svoje crkve, a treci Pentakostir i knjige iz filijale svoje crkve. Medjutim cudno je to, da on takve svestenike, ili pak nije hteo da o tome pise, Episkop nije rascinio, za sta je imao ne samo pravnu vec i moralnu obavezu. Da li je jos tada Semberijski talas zaplavio bio nasu Crkvu, te da se sam Vladika nije usudio da se sa lopovlukom razracuna? Nevolja ima koliko hocemo i necemo, sa ovim semberijskim faktorom. Crkva se mora sto pre od njih ocistiti.

Teba takodje obratiti paznju na Georgija kada je u masi. Na njegove poglede. Recimo njemu oci ne miruju. Njegovi pogledi su pogledi jednog  coveka koji je zero za kriminalisticko analiziranje. Mada se u svoim nastupima ponasa manijacki to sam unapred vec bio napomenuo, u rukovodjenju on je daleko ispod intelektualnih sposobnosti Adolfa Hitlera, ili Benita Musolinija. Mogao bi se vise svrstati u grupu dva Josipa, Staljina i Slosera. Medjutim i tu on zostaje. Sa njim i pet minuta je ogromana utrosak vremena uzalud. Ova kolonija sa tiraninom ovakve vrste kuburi vec dvadeset i vise godina. Koje dragoceno vreme je baceno uzalud.

Poraz u Hamiltonu, hteo to Georgije ili ne, pocetak je njegovog kraja. Za izazov mase niko drugi nije kriv do on sam. Postavlja se pitanje da li se sa njim moze bilo sta ispregovarati kako bi se stvari sredile ovde? Evo odgovora:

Upitani od strane novinara Ruzvelt i Cercil, da li bi se sa Hitlerom moglo bilo sta ispregovarati da se predupredi nesreca? Cercil je prvi skocio za mikrofon. “Dozvolite mi da ja odgovorim na to pitanje. Pregovarati sa Hitlerom je nemoguce. On je manijak! To bi bio moj, a vidim i odgovor vecine onih koji trezveno razmisljaju u ovoj koloniji.

Janko Bojic

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар