1. ПИТАЊЕ: Колико је реално да међународна заједница пристане да се преговори о Космету наставе или тачније одрже без пристрасних ментора? Да ли на основу Ваших посета Америци и Европи можете да кажете да је наставак преговора могућ?

 

ОДГОВОР:  Међународна заједница је поново на испиту моралности. Први испит – спровођење Резолуције СБ УН 1244 није успешно положила ни после осам година. Све обавезе које је том Резолуцијом преузела на себе, остале су неиспуњене што се тиче српског народа. Међународна управа УНМИК, и међународне војне снаге КФОР дошле су на Косово и Метохију да „омогуће миран и безбедан живот свима“; „да омогуће повратак својим домовима свим прогнаним лицима“ да... Та и многа друга обећања давана током протеклих осам година, остли су само на папиру. Међународна заједница је сада на поправном испиту, а то је да омогући нове преговоре између Београда и Приштине, са новим посредником и под новим условима. Да би се кроз те преговоре дошло до одрживог и за обе стране прихватљивог решења, међународа заједница мора отворено рећи косовским Албанцима да „Независност Покрајине није једина опција“. Када Албанци то прихвате, онда могу почети прави преговори који ће довести до праведног и одрживог решења по питању Косова и Метохије. Из наших досадашњих посета Америци и Европи, сматрамо да је то апсолутно могуће. У противном, решења неће бити. Све што би дошло као наметнуто, не би било решење, већ нови злочин над страдалним српским народом.

2. ПИТАЊЕ: Русија је тражила да се на терену испита спровођење резолуције 1244. Какав је Ваш став о томе? Шта се добија тиме?

ОДГОВОР: Сматрамо да је тај захтев Русије који је ових дана постављен на седници СБ позитиван корак. Сви извештаји које су до сада у протеклих осам година подносили шефови УНМИК-а УН били су фризирани, шминкани и нереални. Приказивали су стање на Косову и Метохији једнострано, тендециозно, са жељом да изнесу „успехе“ своје мисије. Да ли ће наговештена Комисија СБ сагледати право стање на терену, звиси ко ће јој бити домаћин, ко ће их провести кроз Косово и Метохију, шта ће им  бити показано. Ако буде поштене и искрене жеље да се утврди истина и на основу тога тражи решење, много ће се добити тим подухватом.

3. ПИТАЊЕ: Албанци су најавили да ако независност не добију кроз СБ да ће је сами прогласити. Да ли мислите да би то смели да ураде, и шта се у том случају дешава са Србима на Космету?

ОДГОВОР: Албанци на Косову и Метохији све што су до сада радили, чини ли су и спроводили по савету, дозволи и допуштењу својих ментора са Запада. Ништа самостално нису предузимали. Они извесно, независност неће добити преко СБ, јер је тако нешто немогуће добити без сагласности и пристанка државе Србије. Само ако буду добили миг и зелено светло од својих „газда“ они ће свакако једнострано прогласити независност Косова. Какве би то последице изазвало по Србе на Косову, али и по читав регион, па и саму Европу, тешко је прогнозирати. Лично сматрам, последице би биле сличне онима које настају приликом окупације дела територије неке државе од окупатора. Даље не бих се усудио да прогнозирам.

4. ПИТАЊЕ: Да ли сматрате да Београд  није требало да пристане на почетак преговора, све док стандарди на Космету не буду постигнути?

ОДГОВОР: Преговоре није било могуће избећи без негативних последица по нас саме. Друго је питање како су вођени и да ли смо увек и на прави начин заступали своје народне и државне интересе. Наставак преговора, надамо се, даће нам шансу да се исправимо уколико смо негде  оманули.

5. ПИТАЊЕ: Пре неколико дана нападнут је манастир Високи Дечани. Да ли су овим актом, осим  Србима, Албанци послали поруку и међународној заједници, то јест, показали, шта може да се очекује ако не добију оно што траже?

ОДГОВОР: Четврто по реду гранатирање манастира Дечана (хвала Богу без тежих последица), јасно је да је, као и ранија три, пре свега порука и опомена Србима на Косову и Метохији. Јер, ако се не плаше да покваре свој имиџ пред светском јавношћу гранатирајући манастир који је пре две године уписан на листу светске културне баштине, јасно је да поручују да немају разлога да се устручавају од било кавих напада и злочина упућених Србима и осталим нашим светињама. А сигурно је и жеља да тиме ставе до знања и међународној заједници да су добро схватили обећање независног Косова, и да од тога циља неће лако одступити.

6. ПИТАЊЕ:  У Београду влада мишљење да је једини успешан договор са Приштином постигнут о обнови и заштити манастира и цркава Српске православне цркве на Космету. Од 150 колико их је уништено обновљено је 35. Како Ви на то гледате?

ОДГОВОР: Тако се говори и ствара утисак да су бечки преговори дали какве-такве позитивне резултате. Такав договор једноставно није постигнут. Никакав папир о томе није донет и потписан. Било је о томе само више дискусије него о осталим сегментима и неког усменог приближавања ставова. Договори о обнови српских светиња односи се само на оне које су порушене и настрадале током мартовског погрома, дакле на 35 објеката, а не на свих 150 уништених у задњих осам година. И од тих 35 није обновљена у потпуности ни једна, нити је враћена у своју богослужбену функцију. На неким објектима (7-8) извођени су само неки груби грађевински радови (стављан кров, ударана врата, прозори итд.), да би поједини од њих, након месец-два дана били поново демолирани (црква Св. Николе у Приштини, Св. Јована у Пећи, Богородица Љевишка у Призрену итд.). Наравно, за такву „обнову“ никада нисам био, нити сам сада. Таква врста обнове је Нама просто наметнута и што се тиче избора објеката за обнову, и што се тиче метода рада и самих извођача радова. Кад је „обнова“ у питању није битно само шта је урађено, већ како је урађено (методи, принципи) и ко је урадио.

7. ПИТАЊЕ:  Да ли најаве Срба са севера Космета о издвајању из Покрајине ако она добије независност има основе? Шта би у том случају било  са Србима који су по енклавама ван севера?

ОДГОВОР: Мислим да таква идеја „издвајања“, односно поделе Косова и Метохије, може да постоји само код оних који не знају и не осећају значај Косова и Метохије за целокупни српски народ, за сваког Србина и за саму државу Србију. Када на то помишљају (ако има таквих) они се, вероватно, руководе неким личним и себичним интересима. Такве идеје немају народ иза себе, те су стога и не оствариве. Други део питања је хипотетички, и не заслужује посебан одговор.

8. ПИТАЊЕ: Каква су Ваша очекивања у вези са будућношћу Космета?

ОДГОВОР: Очекујемо да Косово и Метохија остану неотуђиви део државе Србије, где су и били у протеклих скоро хиљаду година, и да Срби остану и опстану на Косову и Метохији као свој на своме не угрожавани ни од кога и не угрожавајући никога. То је Божија правда. Надамо се да ће и свет најзад увидети  да „зло добра донети не може“ никоме, као и да „ничија није горела до зоре“, јер је свака сила за време, а правда држи свет. Уколико пре то схвате ( и западњаци и Албанци) утолико ће бити боље за све.

9. ПИТАЊЕ: Шта је Ваша порука свим Србима уочи предстојећег празника Васкрса?

ОДГОВОР: Да не изгубимо наду у Бога и његову правду. Томе нас уче и ови свети дани: Велики Петак и Ускрс. Велики Петак је симбол страдања, патње, бола, неправде... А Ускрс – симбол победе истине над лажју, правде над неправдом, добра над злом, живота над смрћу, Бога над ђаволом. Ми још увек проживљавамо нашу Голготу, наш велики Петак, и тиме сведочимо да смо народ Христов, народ крстоносни. А историја нас учи да смо и народ васкрсења. Много пута смо били на крсту страдања, али смо и васкрсавали, преодолевали и побеђивали сваку неправду. У Бога се уздамо да ће то и овога пута бити. Само треба истрајати, не поклекнути, не „дићи руке“. Са том надом иде и сверадосни поздрав: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!