ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

Ваша светости господине патријарху господине Павле,

господине владико Григорије и сви свештеници

Српске Православне Цркве

                Ово је време пречишћавања душе, не само тела, у току нашег васкршњег поста.

                Пишем вам поводом изјаве владике Григорија (доле поновљене), коју ових дана добих више пута с разних страна.

                Рече ми један кондуктер у возу од Прага до Београда 1992. године:

"Ми смо посебан народ. Ми смо спремни да жртвујемо оно што нам је најдраже - нашу децу."

                Рекох му:

                "То је не само гнусно, већ бедно и подло. Уместо да жртвујемо своју децу, треба ми, старији, прво да се жртвујемо и да њима дамо пример, и да их заштитимо. Народ који остаје без деце нестаје. То је неопростива саможивост и неизрецив грех."

                То сада и вама свима понављам.

                Зато Вас јавно питам, Ваша светости господине србски патријарху господине Павле ако се слажете с владиком Григоријем, Вас поштовани владико Григорије, и све вас остале наше свештенике који се слажете с владиком Григоријем, хоћете ли и када да својим личним примером покажете на делу то за шта се залажете, и што тражите од других, те да пређете било у Ислам било у Католицизам напуштајући србску православну хришћанску веру Светог Саве, Његову Цркву - нашу Српску Православну Цркву, и србску Отаџбину заувек?

                Ако то не учините владико Григорије, и сви ви свештеници сагласни с владиком Григоријем, онда Вас владико Григорије, и све вас с владиком сагласне свештенике, питам да ли ћете јавно да се покајете и да јавно тражите опроштај за грех који сте Ви, владико Григорије, јавно нанели, и који ви сви свештеници сагласни с владиком Григоријем, чините,  нашој деци?

                Молим Вас, владико Григорије, и све вас свештенике сагласне с владиком Григоријем, да јавно, сада у току поста, одговорите.

                Грешнику не може да се опрашта док се не покаје и не тражи опроштај. Опраштање без тога је наношење неизрецивог греха према жртвама. Зато је сада пост. Он се завршава покајањем и молбом за опроштај.

                Свима вама, наши поштовани и драги свештеници, који сте верни духу и моралу Исуса Христоса и Светог Саве, те нисте сагласни с владиком Григоријем,  желим срећан Васкрс и свако добро од људи и благост од Бога.

Благодаран,

 28. април, 2005. год. 
Љубомир Т. Грујић
(Lyubomir T. Gruyitch
20 rue Gaston Defferre
90000 Belfort
France)

 ПС     Ђурђевдан, 6. мај, 2005. год.

Писмо Вам је, Ваша светости, било послато 28. априла епоштом на еадресе:

glasnik@spc.yu,  pravoslavlje@spc.yu, PPress@spc.yu, mitropolija@cg.yu,
webmaster@serbian-church.net, svetosavlje@egroups.com, PSC@EUnet.yu.  

С дубоким поштовањем,

Љубомир Т. Грујић

 
+ + +

Епископ захумско-херцеговацки Григорије:
Караџић и Младић треба да иду у Хаг

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије сматра да бивши председник Републике Српске Радован Караџић и ратни командант Војске РС генерал Ратко Младић треба да се предају Хашком трибуналу да би тамо доказали невиност или кривицу.

— Ја сам то увек говорио, замислите и 1997. године, само што тада можда нисам био човек који се слуша — рекао је епископ у интервјуу објављеном у недељнику „Репортер”. Он је оценио да није „хришћански да сви страдамо због једног, ма ко да је он” и да је „потпуно промашена прича о томе да ли је тај суд праведан или неправедан”. Према епископовим речима, „хришћански је менталитет да један пострада, да не би пострадали сви”.

Епископ Григорије је препоручио Караџићу и Младићу да се угледају на генерала Владимира Лазаревића, који је једног дана рекао: „Реч је о судбини мог народа, ја идем тамо”. Епископ захумски је оценио да „ми имамо и ту склоност, што је последица изолације, да одређене одлуке прогласимо за апсолутну ствар”.

— Тако је апсолутна ствар да је патриотизам сакрити се у шуми — рекао је он и упозорио да је „некада патриотизам узети своју главу и рећи: ’Ево моја глава за ову Републику Српску, зато што ја знам и многи од нас знају какве су дивне главе дате за ову РС и за опстанак нашег народа у БиХ.’”.

— Сада није време Карађорђа и Лазара, сада је време Стефана Лазаревића, који је узео своју сестру Оливеру и одвео је свом оцеубици у харем. То је оно што сам ја радио када сам ишао у Вашингтон и за што мислим да је једино што сада можемо да радимо — казао је епископ Григорије.

(Масним словима истакнуо Љубомир Т. Грујић)

+ + +

Михаил Булгаков: 
„Носити мантију, још увек не значи бити човеком”

Да. Сви смо ми људи слаби и грешни и владика Григорије је јако добар пример да ни човек посвећен у свете црквене тајне није изузетак. Ја знам за многе свештенике који су радили за УДБ-у и КГБ (отварају се документи полако...) али за православног свештеника који је, по сути ПРО (Public Relation Oficer — нешто као представник за штампу) NATO, ја чујем први пут. Или сте купљени Григорије (на девизној плати у NATO) и ту само Бог може да Вам буде судија или сте зомбирани. У другом случају Ваша душа није неповратно изгубљена; необходан Вам је добар врач (души); — њих у Русији има много а сигуран сам, и код нас. Спасити се, биће лако: било би желаније!

Цена једног живота, мој Григорије, у рату и армији, не мери се годинама него чином. То ће Вам сваки војник рећи. Један ђенерал је важнији него 10 војника и сваки од њих ће, без размишљања живот дати за ђенерала (знајући шта и зашто га даје). Један народни херој је важнији него 100 војника — он је онда симбол и борбе и отпора (морални дух... обратите пажњу на појам „ДУХ”). Није могуће да такве ствари не знате. Да, Ви вероватно војску нисте служили али шта би са хијерархијом у Вашој институцији? Шта би са чинопоклонством и чинопослушањем? Па није ваљда да Ви (који се, малтене јуче испилио и обукао мантију) већ претендујете на улогу Старца и да Ви и себе доживљавате као некога који је на истом нивоу, пред народом и пред Богом, са патријархом Павлом?

Ваше речи нису ништа више него једна бледа демагогија и елементарна замена теза; уместо што сте бежали са часова логике, боље би било да сте пропуштали лекције из софистике. Није Вам ни то јача страна. Наш народ каже „мешати бабе и жабе”. То је оно што Ви радите и, наравно, управо сте Ви тај који потцењује интелигенцију народа и вређа га (стари амерички трик: оптужити другога за оно што сам радиш). Не Григорије: наш народ је ипак мало паметнији него што Ви мислите. Ви кажете, тј. реторички питате:

„Ја бих волио да ми неко да неку мало бољу аргументацију од оне ’не треба се предати’”

Ја ћу Вам дати Григорије: „Суд без правде није суд.” Одговор сам позајмио од Светог Августина (354-430) јер је кратак, тачан и по делу. Да ли сте задовољни? Или Ви чак ни то не можете (или нећете) да схватите. Ваш принцип „Свака власт је од Бога” (и треба јој се потчинити) овде никако не ради јер злочиначка (бандитска) институција није ни суд ни власт ни закон. Нема никакве разлике међу Аушвицом, Јасеновцем и Хашким судом. Само је ограда овог последњег подигнута у новије време и офарбана квалитетнијом и лепшом фарбом па Вас очи преварише. Црни Григорије. Гледати треба душом... и читати треба Григорије (али не „Њујорк Тајмс”). И разумети шта и где је твоје а шта и где је туђе. Онда ћете, можда, умети своје да (за)волите!

Молићу се за Вас.

Драгутин Младић, маја 2005. г.

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Проф. Љубомир Грујић
Грешнику не може да се опрашта док се не покаје и не тражи опроштај

Проф. Љубомир Грујић
СПЦ треба да врати 100.000 долара  Ватикану

Проф. Љубомир Грујић
Писмо верским поглаварима

Разна писма проф. Грујића
(ZIP 67KB)

Насловна  

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина  

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар