EPISKOP NIJE IZNAD KANONA, KAŽU VASELJENSKA PRAVILA, JEDINO AKO EPISKOP, NARAVNO NIJE GEORGIJE

Onda ne ’’ važe’’, ni Apostolska, ni Pravila Vaseljenskih Sabora. Važe Georgijeva nepisana pravila, iz dvorazredne monaške skole. Nije baš tako kaže sudija Holland.

Vaše preosveštenstvo vi se u najmanju ruku ponašte kao da Vam je sve dozvoljeno. - Opominje  ovaj sudija nazoviepiskopa. – Ja mogu sve. Odgovara nazoviepiskop??? …Vaše preosveštenstvo, ja sam Vaš Sinod u Kanadi! Zaključio je suđenje sudija Holland. Naravno pošto je neko sudiji ‘’doturio’’ ovo  4.  Vaseljensko a i  27. Pravilo Sv. Apostola.

PRAVILA
SVETOG SEDMOG VASELJENSKOG SABORA, NIKEJSKOG.

Pravilo 4.

            Propovijednik istine, božanstveni apostol Pavle, nalađući kao neko pravilo efeskim prezviterima, ili bolje reći, svemu sveštenstvu, ovako im odrešito  kaže: srebra, ili zlata, ili kruha ni u jednoga ne zaiskah: sve vam pokazah da koji se tako budu trudili moraju pomagati nemoćnima i opominjati se, da je mnogo blaženije davati, nego li uzimati (Djela ap. 20, 33, 35). Radi toga i mi koji smo od njega naučeni, naredjujemo, da episkop ni pod kakvim načinom ne zamišlja iz gadne pohlepe da dobitkom, a pod prividnim razlogom nekakvih grehova, istraživati zlata, ili srebra, ili drugog čega od potčinjenih mu episkopa, ili klirika, ili akluđera: jer apostol govori: nepravednici neće  naslijediti carstva božijega (I Kor. 6. 9), i: djeca nijesu dužna roditeljima imanja teci, nego roditelji djeci (II Kor. 12, 14). A koji se zateče, jer hoće da izmami zlata ili čega drugoga, ili zbog svoje strasti, da zabranjuje crkvenu službu, i odlučuje kog svog klirika, ili zatvara časni hram, da u njemu božje službe ne bude, i time navraća svoje bezumlje na bescustvene stvari, takav je i sam bescustven, i podvrgnuće se onome, čemu je htio druge podvrgnuti, i zloba će se njegova obratiti na njegovu glavu (Psal. 7, 17), kao na prestupnika božje zapovjedi i apostolskih ustanova. Jeri  Petar, vrhovni apostol zapovijeda: nasitite stado božje koje imate, nadgledajući ga, ne silom, nego dobrovoljno i po Bogu, niti za nepravedne dobitke, nego iz dobra srca; niti kao da vladate klirom, nego bivajte ugledi stadu; i kad se javi Poglavar pastirski, primićete vijenac slave, koji neće uvenuti (I Petr. 5, 2. 3. 4.)
            (Ap.29; IV vaselj. 2; trul. 22, 23; VII vaselj. 5,  15, 19; laod. 12; sardik. 2; Vasil. Vel. 90; Genad. Posl.; Taras. Posl.).
           
            - Izdano je ovo pravilo protivu onih episkopa, koji iz gadne pohlepe za dobitkom, a pod izmišljenim razlozima istražuju novca ili sto drugo od područnih im episkopa ili klilirka, ili kaluđera, i osuđuje ovo kao simoniju, privodeći odnosna mjesta sv. Pisama, u kojima se zigose ova paklena strast. O simoniji u uzem smislu, to jest o rukoplaganju za novce, mi smo govorili u tumacenjima 29. ap. Pravila i 2. pravila IV. Vaseljenskog sabora. U ovome se pravilu spominju dvije druge vrste simonije, i to kad jedan episkop, mitropolit ili patrijarh, proniknut strascu srebroljublja, pa da zadobije sebi novca: 1. zabranjuje crkvenu sluzbu ili odluci neko podrucno sebi svesteno lice. Da zabrana svestenosluzenja ili odlucenje jednog svestenog lica smije biti samo poslije zakonitoga suda, o tome govore bezbrojna pravila (ap. 74. i paralelna mu pravila), isto kao sto mnogo pravila ima, koja osudjuju episkopa za pristrasnost u sudu (I vas. 5. i paralelna mu pravila). Tijem većoj osudi mora podleci jedan episkop, kad zloupotrebljuje vlast svoju nad podrucnim klirom, pa nevinoga i u nicemu krivoga svog klirika podvergava sudu i osudjuje ga, a samo radi toga, da od njega radi toboznjeg oprostaja izmami novaca ili sto drugo. Koji prvenstvuje u doticnoj crkvu, - kaze Valsamon u tumacenju ovog pravila,  - treba po pravilu da kazni podrucnog mu episkopa, ili klirika, ili kaludjera, kada pogrese, a ne da zapusta kakonicko ispitanje radi gadne pohlepe za dobitkom. Pravilo zapovijeda arhijerejima da ne gospoduju nad svojim kliricima, to jest,  ne da ih smatraju kao svoje robove i sluge, nego da ih rukovode i ispravljaju bez svake pristrasnosi i nasilja. Postupajuci drugacije, arhijereji ce se ogresiti o naredbu sv. Pisma, koju spominje i ovo pravilo, i koja im kaze, da moraju pasti stado bozje ne silom, to jest, rukovodeci se zemaljskim stvarima ili strascu srebroljublja, nego dobrovoljno i po Bogu, na ime, poniknuti ljubavlju k Bogu i bliznjima, koja nas ljubav pobudjuje da sve posteno i dobrom voljom cinimo, i ne za nepravedne dobitke, nega iz dobra srca, niti kao da vladaju klirom, nego treba da budu ugledni stadu; pa ako tako budu postupali i tako se vladali, kad se javi Poglavar pastirski, primice vijenac slave, koji nikada nece uvenuti ( I Petr. 5, 2. 3. 4). – 2. Druga vrsta simonije, o kojoj govori ovo pravilo, to je, sto su neki episkopi opet iz gadne pohlepe za dobitkom nalagali, da se u ime neke kazne, koju su oni izmisljavali, ali koja nije nicim mogla biti opravdana, zatvaraju crkve u nekim mjestima, te zabranjivati da se u njima sveta sluzba sluzi. Tijem su, kaze pravilo, oni samo navracali svoje bezumlje na bescustvene stvari, a kroz to lisavali molitve i svete zrtve mnogobrojni narod. Ovo o cemu ovdje pravilo govori, bila bi neka vrsta onoga interdictum locale, koji se u drugoj polovini srednjeg vijeka na zapadu siroko razvio, a koji su samovoljno neki episkopi na istoku, kao sto se vidi, cak u VIII vijeku htjeli da nalazu na pojedina mjesta. Protivu ovoga nereda govori ovo pravilo i osudjuje krivce rijecima iz 7. psalma, d ace zloba takvih episkopa obratiti se na njihovu glavu.


PRAVILA PRAVOSLAVNE CRKVE S TUMAČENJIMA, Nikodim Milas;
Sa blagoslovom njegovog preosvestenstva g. Fotija, episkopa dalamtinskog izdaje izdavacka kuca ISTINA, januara 2004, Beograd-Sibenik (fototipsko izdanje)
Knjiga I, str 600-602.

Pravilo 27. Sv. Apostola (prevod)

Ako bi episkop, presviter, ili đakon napali vernike, koji su počinili greh, ili nevernike zbog kakvih istupa, s namerom da ih zaplaše,mi zapovedamo da onaj koji ovako postupi mora biti razrešen dužnosti (raščinjen). Jer nas Gospod nije tako učio, već, suprotno, kad su ga napadali, nije napadaima uzvraćao, kad su ga omalovažavali, nije istom merom uzvraćao,  kad je mučen bio, nije pretnjama uzvraćao.

Da ne govorimo o drugim kanonskim prekršajima, krivoklestvu, fornifikaciji i , tako redom (25. pravilo Sv. Apostola). Zatim protivkanskom upošljavanju žene da mu bude administrator. Da ne nabrajamo. 

Janko Bojic

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар