Подели са свим ближњима и нек вас Бог умножи сложи и обожи молитвама Светог Николаја Премудрог Амин.

 О ЈЕДНОМ ОД НАЈВЕЋИХ ЗАЛА КОЈЕ ХАРА ПО СРПСКОМ НАРОДУ

 Неутралност је издајство Христа

Ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж.   И ко може да помогне правду против неправде ,а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, - неутралност значи помагање зла. Христос је оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши; ,, ко није са мном, против мене је''. Оне који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни. Владика Николај

Свети Николај Премудри Епископ Жички и Охридски

 Ево нам опет Видовдана. 

Ево дана, који никад неће постати ноћ докле год Срби буду били хришћански народ, љубитељи Крста и слободе. Јер овај дан је показао цену царстава небеснога.

И земаљско царство не добија се јефтино, а Турци га нису јефтино платили. Али је небесно царство много скупље, и Лазар га је платио жртвовањем себе и целе српске војске.

Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљеног. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући.

Кога благосиља Видовдан?

Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину.

Кога проклиње?

Проклиње неутралце.

Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане.

 И сам Бог  одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о томе налазимо у последњој књизи Светог Писма, где Христос заповеда еванђелисту Јовану, да написе цркви у Лаодикији и да каже: ,,Знам да нијеси ни студен ни врућ . О да си студен или врућ! Но, кад нијеси ни студен ни врућ , избљуваћу те." 

 Ни студени ни врући у Лаодикији били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешћа у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје. Ни студени ни врући у време Косовске битке били су они Срби, који нису хтели на Косово из бојазни од мухамеданске силе. Доцније су се многи од тих неутралаца потурчили.

 Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ.

Он је остао проклет не зато што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба, Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је ,да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих.

 Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је ;,,кад ти ниси био веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?" Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и  небеско и земаљско. И остао проклет у народу српском. То су његови потомци горко осећали и често се јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа.

 Ако сад примените косовску етику на наше поколење, видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. О безверницима или безбожницима није потребно ни говорити. Свето Писмо их назива лудацима, а српски народ непоменицима (као и демоне), јер одбацујући Бога , они су несвесно постали слуге демонске.

 Но погледајмо неутралце , који стоје између верних и безверних, између националиста и интернационалиста, између Христа и антихриста. Они јадници заборављају, да  Христос за деветнаест столећа није изгубио ни једну битку, нити ће иједну изгубити до краја времена, до Страшног Суда. Не знају, да је Он себе прогласио победиоцем света унапред,  пре своје крсне смрти,а још јаче после свог славног Васкрсења, кад је рекао; ,,даде ми се свака власт на небу и на земљи".

 Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном  они навлаче проклетство Божије и народно и на себе и на децу своју баш исто онако као и неутрални Вук Бранковић.

 У Једном времену као што је наше, кад се води гигантска светска борба између вере и безверја, и када организовани атеизам устаје свим снагама

против Христа, против 10 Божијих заповести, против породице, душе и човекољубља, и то не само у комунистичким државама већ и, више или мање, у свим земљама

 Неутралност је издајство Христа.

 Јер  ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж.   И ко може да помогне правду против неправде ,а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши; ,, ко није са мном, против мене је''. Оне који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.

 Тешко је замислити хришћанина да под оваквим претњама може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа. Вековима борећи се за истину вере, за слободу и за правду, српски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.

  Ја се сећам из детињства оног првог рата између Јапана и Кине. Ратоборни Јапанци беху напали мирне Кинезе ... И Срби су били на страни Кинеза. И ми као мали ђаци

симпатисали смо Кинезима. И зар се сви живо не сећамо такорећи јучерашњег рата Талијанских Фашиста против Абисинаца?  Сав Српски народ без изузетка , револтирао се против бруталних нападача и њихових нечовештва над једним сељачким, хришћанским народом.  

     И тако Србин није могао бити неутралан ни у једној борби зла против добра,ни у једној  мрака против свестлости, ни  на најудаљенијим крајевима света, а камоли пред својом кућом и у својој кући. Најмање приличи Србину бити неутралан у садашњости. И заиста, врло је мален број неутралних Срба у свету. Но и тај мали број, нажалост, веома је  штетан. Штетан је по Српство уопште, а штетан је и по Америку и по Хришћанство.

   Можда је ово последњи Видовдан, који их опомиње , да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, која се боре и раде за тријумф вере, слободе и правде у свету. А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ  Бог троструко благослови по молитви светог Кнеза Лазара и свих косовских јунака . Амин.

 Свети Владика Николај

Онај ко неверује апостолима, верује у Јуду, Кајафу,Херода и Нерона, мучитеље апостола и издајнике Истине.

Онај ко неверује у праведне нема друге алтернативе но да верује у неправедне.

Онај ко неверује у чисте ,мора да верује у нечисте.

Онај ко неверује у оне који страдају за Истину, мора да верује у мучитеље и раскалашне.

Дан не свањава низашта друго него да сваки човек може да изабере и узме страну једних или других... 

Свети Владика Николај

 +  +  +

Драга браћо и сестре

 Ове пророчке  речи Светог Николаја Премудрог управо данас , управо у садашње време са порастом безакоња, лажи и зла, добијају своју пуну духовну дубину и значај за све нас православне Србе а и све остале православне Хришћане.

 Свети Николај својим пророчким речима; куди, упозорава, призива,опомиње, запрећује као духовни родитељ свог стада ,све нас, шта да чинимо а шта да одбацујемо далеко од себе као мрзост. Шта да избегавамо као душегубно , с чим да се боримо одлучно.

Никад јасније ово велико зло ; такозвана "неутралност" није јасније исцртала свој монстроузни лик на душама многих Срба. Никад дубљи корен није пустила но сад, и никад отровнији плод није донела међу Србима но сад,....а какав то отрован плод браћо ова зла духовна бољка донесе међу српским родом и не само српским већ свеправославним.

 Па први душегубни плод је уношење саблазани и компромис учења свете Цркве и светог предања, од којег већег зла нема, јер ово зло затвара двери милости Божије ка нашем народу, а отвара врата гнева Божијег на све нас. А кад се због оскрвљења вере нађемо под гневом Божијим онда се ништа не штеди као што видимо браћо у нашем народу и земљи ових година. И ако се браћо и сестре ово душегубно зло ускоро не сузбије и ако се на време не заустави, опасност прети да се народ истреби или пак још горе скроз отуђи од Христа и буде одбачен због вероломства, а то је највеће зло које може да снађе један Хришћански народ, а зло које је нажалост снашло већ толике друге народе.

 Други душегубни плод браћо и сестре , јесте компромис  интегритета наше државе. Кад  пред очима доживљавамо да нам откидају као дивља звер комад по комад тела народног и државног, па чак и најсветији део Косово.

 У том и таквом  најтамнијем времену у ком живимо, најгоре зло по наш народ долази не само од агената Новог Светског Поретка који делају на пројекту компромитовања наше свете вере и државе, а које већ само слеп човек не може да распозна и да им се супротстави.

Већ како нас и сам Господ нас учи, највеће зло по нас народ , Цркву и Државу управо долази од такозваних НЕУТРАЛНИХ .У наше време и у нашим околностима када једна  група од 5-7 Епископа у Цркви гласа да се Српска Црква сурва у Јеретички савез Богумсрких противника -Екумениста, док се међу противно опредељеним нађоше свега 3-4 Епископа, а осталих 20 так Епиксопа се изјасне као НЕУТРАЛНИ по том монстроузном питању, и тад 5-7 надгласаше 3-4 по овом јеретичком и саблажњивом  питању док остали стајаше као публика којих се ово не тиче, онда није тешко закључити колике су страховите последице, Христу толико одвратне неутралности. И колико је големо проклетство спремљено као плата  неутралнима, и у овом и у оном свету

Неутралнима који за свог бога имају свој трбух ,и који су неутрални из само два могућа разлога како нам свети Владика  предочава - или из страха од моћника или из користи, у сваком случају душегубно и саблазно и за њих и за Цео народ и Српску Цркву, а ништа друкчије није ситуација ни на државном нивоу.

 Народ српски све више пропада и духовно и државно бивајући тешко заражен овом опаком душегубном болешћу, која нема других скретница на својој путањи развоја, већ директно води у беспомоћни компромис личности и духа на свим нивоима.

Многи који свесно ил несвесно примише и носе ову заразу у себи која од Православног Србина као духовни рак, прави бескичмењака, поробљену, беспомоћну, смућену, изгубљену и продану душу. Многи такви данас својим бескичмењаштвом или из страха или из рачуна на свим нивоима Српског народног бића, као какве гнојне ране свесно или несвесно доприносе пропасти свог народа и своје вере,а да због своје смућености мисле још да Богу служе тиме, што је најстрашније од свега. А пошто је пак природа такве духовне болезни да смућеност, беда и мизерија у своју позицију и демонизовано стање вуку и друге душе (мисерy ликес цомпанy) , сви ти несрећници заузимају своје позиције у друштву и Цркви не пуштајући друге вољне да се боре на њихова места, а неспособни  да сами иступе из своје болесне неутралности и сивила компромиса по узору на несретног митрополита Сергија по ком је овакав принцип и добио име сергијанство (касније је овај несретник комплетно склизуно на страну мрака, како то већ бива са свим неутралним који на време не потраже лека и не отргну се од ове душегубне летаргије).

Шта више немогавши сами смоћи снаге да се отргну овој духовној смушеној апатхији, они све друге људе који се отеше тој душегубној бољци подмећу ноге не би ли их повукли у свој апатични самоослепљујући мрак  неопредељених душа, у сивило схеола својих заблуда и умишљености, Богу крајње мрских.

И тако док борба између мрака и светлости букти над српским душама, Црквом и државом....дотле сви они међу нама на свим нивоима, као какви духовни нојеви забадају главе у пешчани мрак неутралности, играјући се са својим духовно филозофским схватањима подешавајући их по последњој моди или потреби-страху или рачуну,оштро негодујући свима који не следе њиховом примеру и који их померају из тог њиховог летаргичног и душегубног сна, са прекорним речима речима упућеним онима који се определише за Истину и одбације неутралност.Шта вам је, ста сте ви умислили ко сте ви, ту причате о неким истинама и нас узнемиравате у нашем апатичном смушенију, ма ви сте луди јер нисте као ми неутрални, који седимо на две столице; истине и лажи, правде и неправде, мрака и светла. Ви сте се определили за једну страну, за истину и стали уз њу , а ми још не знамо шта је истина нит хоћемо да знамо да не морамо да се опредељујемо, јер нам је овако лепо (као и духовним наркоманима који гледају да се што мање буде из своје умишљене реалности-читај прелести). Ви сте извадили главу из песка и мрака, одлучно стали наспрам неситине и душегубних зала која нам као народу прете, изабрали сте једну столицу и на њој чврсто сели јер кажете да знате да је она права...а ми смо ето и даље у нашој сивој апатији, без краја и почетка, покушавамо да седимо на две столице лажи и истине а оне се све више раздвајају и на крају ћемо вероватно завршити као и проклети Вук Бранковић без иједне ....али једина нам је утеха да нас има пуно који исто радимо па се тиме тешимо, и то нам даје снагу да и друге нападамо...

 И шта човек може рећи у сусрету са таквим несретним душама - осим, драга браћо, нема везе колико вас је, проклетство кад дође ради оваког зла што чините, исто долази и на једног као и на хиљаде, ту број не помаже, као што нема везе да ли уз Истину стоји 10 људи или десет хиљада, стоје уз Бога и све свете тако да их је увек већина...а уз кога ви браћо неутрална стојите.. осврните се и погледајте духовним очима уз кога ви стојите, док још није касно и док још можете да се отргнете иначе ће вам вечност бити кратка за плакање.

  Него се сви браћо, што пре прените из овог апатичног сна и ђаволске смушене опијености и станите одлучно уз Истину, уз Светло уз Чисту Веру, Уз интегритет државе уз Христову Србију којој отимају делове тела и уз Христову Цркву коју многи великодостојници гледају да саблазне и упрљају и од Христа отуђе. Ако би ти неко Србине па ма он био и близак род , напао да саблазни и оскврни сестру или пак мајку , не знам да ли би се нашао иједан који се не би латио сабље и у одбрану својих најближих стао...а сад се ми суочавамо са нечим још много горим ...кад се вукови у јагњећима кожама увукоше у стадо Божије и чине саблазни и скверн по невести Божијој нашој мајци духовној Цркви , док ћеш ти Србине бити неутралан из рачуна или страха... ако је тако, онда је боље  да се ниси ни родио, мање би зло било по тебе и цео род наш. Не дај Боже таквог зла никоме . Амин.  

Онај ко не изабере да страда за Истину, биће кажњен много болније страдањем које није избарао

Свети Марко Отселник

Помјани нас Господе во Црствијем Твојим

Раб Божии

 Стефан-Игор Х.Р.

 Плашљиви, као што нас уче Света Писанија, нису вољени од Бога. Монах (или пак сваки верни православни хришћанин) не сме бити плашљив, или кукавица , већ мора своју наду полагати у Бога. А зашто Бог не воли страшљивце?  Зато што су они веома близу депресије и очајања, а то су смртни греси. Плашљив човек и кукавица је на ивицу амбиса. Сваки прави Монах (а такође и сваки православни Хришћанин) мора бити странац таквом стању.                                                                                          

Свети Старац Васонуфије Оптински

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар