У праву су, али...греше

Већ вековима се православни Срби, а и други православци припремају за примање светога причешћа молитвом, постом и исповешћу.У последње време  неки обновитељи древних хришћанских обичаја кажу да је то погрешно. У почетку хришћанства, говоре нам, света тајна причешћа није била везана за пост и исповест. Први хришћани, кажу они, који су примали свето причешће свакога дана, нису морали ни да посте, нити да се исповедају да би примили свето причешће. Према томе, пост и исповест не треба да буду, и нису услов за примање светог причешћа.

Они су у праву, али...греше. Ако хоћемо да се вратимо на првобитно, ако хоћемо да упражњавамо само оно што је било у почетку, а да заборавимо и одбацимо све оно што је Света Црква прихватила и завела у току од двадесет векова свога постојања и развоја, онда треба да установимо, ако је могуће, шта је било у почетку и да будемо свесни последица повратка на само оно што је било у почетку.

Припремање једне листе која би обухватила све догмате, каноне, литургијске праксе, правила и других појединости које су сачињавале и сачињавају живот свете Православне Цркве захтева много времена и простора. Ради тога ће овде бити изнета само једна скраћена листа.

1. У почетку није било хришћанских храмова. Хришћани, који су у почетку били гоњени, обављали су богослужења на гробовима мученика, у приватним домовима и у катакомбама. Ако хоћемо да се држимо само онога што је било у почетку, зашто смо градили и градимо богомоље. Треба ли да их напустимо, или чак и да порушимо све храмове које смо изградили  у којима вршимо богослузења и да богослужења вршимо на местима на којима су их први хришћани обављали?

2. Догме наше свете Православне цркве су формулисане првенствено на седам васељенских сабора који ус одржани у времену од 325 до 787 године. Да ли нас чињеница да Сабори  нису одржани у првом веку разрешава обавезе да поштујемо те Саборе и да се придржавамо њихових одлука.

3. Монаштво није постојало у првом веку. Настало је тек у четвртом веку. Треба ли га зато укинути зато што није постојало у првом веку?

4. Епископи нису носили митре, нити свечане црквене одежде за време гоњења хришћана, нити су имали палице као символ своје духовне власти. Свештеници такође нису имали раскошне одежде, ако су имали икакве. Треба ли ради тога  да  заведемо правило да епископи и свештеници буду одевени у грађанска одела када служе свету литургију и остала богослужења и свештенорадње?.

5. У почетку епископи, као и апостоли су били жењени. Треба ли да захтевамо од својих епископа  да се ожене да би се одржао древни обичај?

6. Имамо представу о структури  апостолске литургије, али нам њена тачна и пуна садржина није позната. Знамо толико да је била кратка и проста. А што се тиче других најстаријих хришћанских литургија, а има их укупно неких шездесет и осам, знамо да већина од њих не садрже многе делове које садрже три свете литургије које се данас служе. Символ вере, који је формулисан на првом и другом васељенском сабору, 325 и 381 године, постао је део свете литургиј у шестом веку, а у првом није ни постојао. Трисвета песма је укључена у свету литургију када је Прокло био Цариградски патријарх од 325 до 381 године, односно после његове смрти. Литургијска песма Јединородни Сине, која се  приписује  цару Јустинијану, постала је део свете литургије у шестом веку. Овде су наведени само неки а не сви делови свете литургије који нису били саставни делови свете литургије у почетку. Треба ли их зато избацити из свете литургије? Ако неко каже да, онда морамо избацити и служење литургија светог Јована Златустога, светог Василија Великог и  литургију Пређеосвећених дарова светог Григорија јер су оне из четвртог а не из првог века. Да ли је чињеница да су те  свете литургије из четвртог а не из првог века довољан и оправдан разлог да се одбаце иако  се у светој Православној Цркви служе већ шеснаест векова?

7. Највећи део православних богослужења, а нарочито вечерње и јутрење садрже велики број црквених богослужбених песама. Тих песама, односно стихира има на хиљаде. Колико њих су из првог века? Немамо имена аутора свих тих стихира. али су нам нека ипак позната.  Позната су нам њихова имена, време и место где су живели. Ниједан од њих није живео у првом веку! Свако онај ко је упознат са историјом и развојем хришћанске, а посебно православне Цркве, зна да су све црквене стихире које су укључене у наша богослужења стваране углавном од четвртог века и да се и данас стварају за новоканонизоване светитеље и мученике. Да ли су црквене песме у служби за светог Хермана из Аљаске из првог века?

8. Да ли су рукописи, а штампане књиге нису постојале до краја петнаестог века, који садрже црквене стихире постојали у првом веку? Ако нису, треба ли да одбацимо употребу служабника, минеја, триода, пентикостара, осмогласника и других богослужбених књига којима се служимо при богослужењима?

9. У почетку црквени календар, ако је уопште постојао, садржао је главне Господње празнике и, можда, имена неколико мученика и светитеља. Савремени црквени календар свете Православне Цркве садржи огроман број светитеља, мученика и преподобних које прослављамо. Најмањи број њих су из првог века. Да ли треба из црквеног календара избацити  све оне чија су имена унета у календар после првог века?

10. На којим језицима је служена света литургија у првом веку? Сигуран сам да није на енглеском. Да ли треба и сада да служимо само на јеврејском, грчком и латинском како је некада било правило у римокатоличкој цркви?   

11. Како су свети апостоли путовали када су одлазили на мисионарска путовања? Сигурно нису могли користити аутомобиле, возове и авионе јер нису постојали у првом веку. Треба ли да захтевамо од својих епископа и свештеника да не употребљавају модерна превозна средства зато што нису постојала у првом веку?

Ако желимо да се вратимо првобитном стању, онда се не можемо и не смемо ограничити на завођење само једне старе праксе. Морамо схватити да Црква није окамењена љуштура већ живи организам. Ради тога немамо право ни овлашћење да самовољно одлучујемо коју од црквених пракси да прихватимо а коју да одбацимо.  Бити православан значи  управо  прихватање свега онога што света Православна Црква учи и захтева, не само од почетка, већ у току целе њене целокупне историје и вишевековног развоја.

Матеја Матејић

протојереј ставрофор

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар