PRAVOSLAVLJE DANAS

"Члан Одбора за Одбрану Легитимних Права Верника у Канади Милијанко Бојић из Лондона, Онтарио обратио се отвореним писмом Епископу Нишком. Објављујемо његово писмо у целости и без измена, а оригиналан документ који смо добили од господина Бојића можете преузети овде (ZIP 439KB).

Milijanko Bojic

10 Alomar Drive

London, Ontario N6K 4M TEL: (519) 657-6764 E-Mail mbojic@sympatico.ca

Predmet: Pismo SA. Sinoda SPC Episkopu Kanadskom Georgiju od Maja 24/11, 1995

Povod ovog mog obracanja Vama je gore pomenuto pismo od strane SA. Sinoda SPC, Episkopu Kanadskom Gospodinu, Georgiju. Predmetni broj i datum tog pisma su sledeci 1276/zap. 669 od 5. juna 1995.

Drugi pasus od pocetka izmedju ostalog kaze: “Da SA Sabor Odobrava Staut Srpske Pravoslavne Eparhije Kanadseke, s tim da Njegovo Preosvestenstvo G. Georgije, Episkop Kanadski, taj Statut registruje po kanadskim zakonima, i tako veli SA Sinod, Eparhiju pravno zastiti? (U prilogu za Vas uvid dostavljam Njegovom Preosvestenstvu kopiju tog dokumenta).

Ispod teksta ovog dokumenta stoji Vas licni potpis, te Vas sa te strane umoljavam da mi opsirnije date odgovore i upustva po sledecim pitanjima:

Obracam se Vama Vase Preosvestenstvo iz prostog razloga sto ste Vi jedan od podpisnika ovog dokumenta te smatram da ste najupuceniji da mi po ovim pitanjima date odgovore.

Ja u Kanadi zivim skoro dvadeset pet (25) godina, spoljnom trgovinom se bavim vise od 18 godina pa mi nije poznato da se dokumenti mogu registrovati. Oni se mogu odobriti ili zabraniti, ali ne, i nikako registrovati.

Proslo je deset godina od ovog SA Sinoda pisma Njegovom Preosvestenctvu G. Georgiju, ja koji sam preziveo blasfamaticne uvrede od strane jednog svestenika koji je pod jurisdikciom G. Georgija, Njega licno sam pitao da me uputi kako je on uspeo da taj document registruje. Ni do dana danasnjeg nisam dobio odgovora. Mada je on bio duzan da me o tome obavesti zakonski.

Medjutim i bez njegovog odgovora znam da on Statut nije mogao registrovati. To moje obracanje njemu je bila cista proforma da se on sutra na sudu ne bih vajkao kako ga ja nisam ispravno obavestavao. U ostalom Episkop kanadski se pokazao ko jedan veoma neozbiljan i po vrh svega neduhovan i neodgovoran covek. Primera radi jos od samog dolaska u Kanadu on je pogazio kanonska naceila i zapoceo sudjenje protiv gospodina Radojkovica kod sekularnog suda. U tom sporu Njegova presuda je ponistena kao neosnovana. Predsedavajuci sudija Holand mu je ponistio ekskomunikaciju zbog nepostovanja logike prirodnog prava. (Lawyers Weekly, magazin za clanove advokatskog udruzenja je o ovome pisao opsirno, ako je Njegovo Preosvestenstvo zaintersovan da taj clanak dobije na engleskom neka mi se izvoli obratiti ja cu mu kopiju vrlo rado dostaviti).

Saznajem da je SA Sinod o svemu ovome bio potpuno neobavesten. I da je SA Sinod pod ubedjenjem da je Radojkovic zapoceo spor. Sto uopste nije istina. Spor je zapoceo Episkop zbog cega je kasnije nasa zajednica platila samo u sudskim troskovima $ 374,000.00 onoga vremena. Naravno nisu to bili novci Episkopovi pa ga za njima dusa nije zabolela. U presudi u slucaju Doder v. Radojkovic (Treba citati Episkop v. Radojkovic) izmedju ostalog stoji, da svaka neinkorporirana organizacija nije legalni entitet niti pravno telo. Da bih se Statut Episkopa Georgija mogao “registrovati” prvo se mora Eparhija registrovati kao korporacija, da bi ona tako postala pravno telo, pa tek onda Statut, normalno sa ispravljenim tekstom, uz pomoc legalnog savetnika (advokata), da se adaptira kao instrument korporacije. No kako ja saznajem SA Sinod i drugi crkveni veliko-dostojnici su iz samo njima poznatih razloga apriori protiv korporacija. To je apsurd. Sve druge pravoslavne crkve u Kanadi i Americi ne samo da priznaju nego i pospesuju korporacije, kako bi na taj nacin zastitile sopstvenu imovinu da ne padne u privatne ruke. Nije ovo jedini apsurd. Radojkovicu su se mnogi koji su u sporu koji mu je nametnuo Episkop Georgije danas izvinuli, ukljucujuci i gospodina Bilbiju koji je u tom sporu bio jedan od tuzilaca. Sam Episkop se pod sudskom prinudom izvinuo gospodinu Radojkovicu 6_og aprila 1993. Da li ste znali za ovo? I taj nesrecni spor opet je zaiednicu kostao $ 30,000.00. ( Posedujem kopiju tog izvinjenja takodje, ako ste zainteresovani ja Vam je mogu dostaviti). Da ne pominjem ovde i krivosvedocanstva, i krivoklestva Episkopova u toku sudjenja.

Piatcete se zasto Vam o svemu ovome pisem, i zasto Vas sve ovo pitam. Jednostavno zato sto ste Vi Vase Prosvestenstvo, potpisali document koji sam Vam gore pomenuo. Osecam da Episkop kanadski zloupotrebljava svoj polozaj i da krivotvori istinu kod SA Sinoda i zavodi Sabor, i ostale institucije SPC. Zasto bi ste Vi potpisali jedan document, i zahtevali njegovo izvresenje bez osnove? Vi sigurno ne poznajete legani system u Kanadi, vec Vam je neko lazno predstavio da se Statut moze registrovati. Ispravite me ako nisam u pravu. Vi sigurno a i drugi u SPC ne znaju, da ukoliko jedna religiozna organizacija u Kanadi nije registrovana kao korporacija njena imovina je u katastru registrovana na Poverenistvu. To Poverenistvo su privatna lica pa su tako i imovine crkvenoskolskih opstina tamo gde one nisu inkorporirane u rukama privatnih lica. Zbog uvreda koje je Episkop kanadski naneo vernicima u Hamiltonu, vernici pripremaju tuzbu protiv Njega i jednog od Njegovih svestenika. Mene su oni zamolili da im nadjem advokata. Na sastanku sa advokatom 23 decembra 2005. povela se diskusija oko imovinsko-pravnog stanja CSO Hamilton. Ta imovina je stecena i u katasterske knjige zavedena na pet Poverenika (“Trustees”) privatnih lica jos 1964. Od tih pet lica samo su jos dvaojica zivi. Kako vi mislite da tu imovinu prevedete na Crkvu? Pitao ih je advokat. Niko odgovora nije imao. Hvala Bogu to je zakonski ipak izvodljivo. Da je CSO Hamilton inkorporirana religiozna organizacija ovaj problem ne bih postojao posto korporacija ostaje kao legano telo i posle smrti direktora.

I ovaj spor koji je u pripremi ako do njega dodje a sigurno ce doci ako se neko u SPC ne zapita sta je u pitanju i ne preduzme odgovarajuce mere da se Episkopa kandskog opomene zbog jednoumlja i apsolutizma, kostace katastrofalno mnogo.

Ako zelite pojedinosti Vi mi pisite. Bicu uvek rad da Vas podhranim informacijama, ne samo Vas nego i druge u nasoj Crkvi koji su zainteresovani za sabornost, jednodusje, harmoniju i jedinstvo. Inace Vam sa zadovoljstvom mogu reci da bas zbog ovog pisma koje ste Vi potpisali legitimnost Statuta Eparhije kanadske je dovedena u pitanje.

Uz poklic Rozdenstvu Hristovom ja Vas, Vase Preosvestenstvo izuzetno postujem i pozdravljam,

“Za vreme moga arhijepiskovanja poceli su nam dolaziti i popunjavati prazne parohije svestenici i svrseni bogoslovi Bosanci. Hjihovi su dedovi bili semberijski fanaticni bogomoljci, dok su im ocevi vec bili manje govorljivi. Ovi, pak, unuci koji su dosli kod nas za svestenike, su u prvom redu poslovni ljudi, koji se po svaku cenu staraju kako ce sto vise zaraditi. Bistri su, okretni, razgovorni,vecito nesto studiraju i polazu (ne Bogoslovski fakultet, nego neke druge skole). Po pravilu, ne vole da nose mantiju, tesko podnose crkvene odbore i stalno ih menjaju, i nikako ne razlikuju crkvene novce od svoih. Ne vole da se obracaju Eparhiji, ni da se Eparhija interesuje sta rade. Otvoreno govore da im je geslo: “Ja sam gazda u svojoj parohiji i ne dozvoljavam da mi se u nju iko mesa”. – Jedan je od njih prodao crkvenu njivu i preneo je na kupca, ne zatrazivsi uopste odobrenje ni Eparhijskog Upravnog Odbora ni patrijarsije. – Drugi je, ne pitajuci crkveni odbor, prodao zvono sa svoje filijale, nedovrsene crkve cak u deseto selo i vratio ga tek kad su seljaci digli bunu i kad su i lokalne i beogradske novine stale o tome galamiti. – Treci je, opet bez konsultovanja crkvenog odbora, prodao nekom sumadijskom ili zickom jeremonahu (…) 12 mineja, Triod i Pentikastor iz filijale crkve i umalo nije iste veceri od seljaka lincovan, te je sutradan brze-bolje knjige vratio. Uopste, ovi su Bosanci-svestenici, koji su nas usrecili svoim dolaskom , genijalni da u svoim parohijam postupe samovoljno i brzopleto, da dovedu atmosferu do usijanja i do zucnih protesta parohijana, pa da se tek posle toga povuku. (…)

Vole lepo da zive i da dobro naplate. Drzimo svake godine nekakve konferencije arhijerejskih namesnika i donosimo na njima te nesrecne tarife o visini naplata za izvrsena cinodejstva (kakva blasfemija!). Ali jos se mastilo na tim raspisima i zvanicnim “tarifama” i ne osusi, a moji svestenici vec sami podigli cene, jer su one iz raspisa “prevazidjene”. (Citat iz Knjge: "Episkop Hrizostom Zivot i Delo")

Da je Blazenopocivsi Episkop Hrizostom i zaista bio u pravu, svedoci i ovaj prilog ispod. Kopja pisma, ili sta li vec u kome se Episkop kanadski, koji takodje potice od jedne porodice Semberijskih bogomoljaca, obraca vernicima Hamiltona, u tom pismu on je svoj karakter preneo na pair.

Orthodoxy has always attached great importance to the place of councils in the life of the church. It believes that the council is the chief organ whereby God has chosen to guide His people, and it regards the Catholic Church as essentially a councilor Church. In the Church there is neither dictatorship, nor individualism, but harmony and unanimity; its members remain free but not isolated, for they are united in love, in faith, and in sacramental communion. In a council, this idea of harmony is and free unanimity can be seen worked out in practice. In a true council no single member arbitrarily imposes his will upon the rest, but each consults with the others, and in this way they all freely achieve a 'common mind'. A council is a living embodiment of the essential nature of the Church (Timothy Ware, The Orthodox Church, p. 15).