Писмо
владике
Артемија
председнику
Бушу
Поштовани
Господине
Председниче,
Користимо
прилику да
Вам се
обратимо
приликом
окончања
Наше
последње
посете
Вашој
великој
земљи.
Знајући да
Вас терете
безбројне
захтевне
обавезе,
унапред Вам
се
захваљујемо
што
одвајате
времена
како бисте
прочитали
ову молбу од
стране
Нашег стада,
православног
народа на
Косову.
Пошто Нам је
познато да
сте и Ви
сами
хришћанин,
само Нам
преостаје
да се молимо
а да ће оно о
чему Вас
овде
извештавамо
код Вас наћи
одјек који
се не може
приписати
искључиво
оправдањима
државне
политике и
глобалне
стратегије,
већ да ће
Вам
објашњење
бити дато од
праве
Светлости,
која је
Христос Бог
наш.
Највећа
међу Вашим
обавезама -
посебно
после 11.
септембра, 2001.
год. - јесте
ношење
најтежег од
свих
крстова: да
будете вођа
не само
Сједињених
Држава већ
читавог
цивилизованог
света у
глобалној
борби
против
џихадског
тероризма,
који не
прети само
Америци већ
мирољубивим
људима свих
вера и
нација. Зато
је нама,
који живимо
у српској
покрајни
Косово и
Метохија,
тешко да
разумемо
зашто многи
утицајни
гласови у
Вашингтону,
укључујући
неке у Вашој
Влади,
подржавају
правац
разрешења
који би
предао
терористима
у руке
значајну
победу у
Европи. Као
што Вам је
познато,
овог месеца
започеће
преговори
који ће
одлучити о
будућем
статусу
Косова, које
је од 1999.
године под
управом УН и
НАТО војном
контролом.
Премда
Влада САД
није
заузела
формалан
став по
питању
исхода
преговора,
многи у
америчком
Конгресу,
одељењима
извршних
власти и
агенцијама,
и међу
невладиним
организацијама,
сматрају да
је
независност
„демократско“
решење за
Косово, у
сагласју са
захтевима
муслиманских
косовских
Албанаца,
који далеко
премашују,
по броју
становника,
православне
Србе у
покрајини.
Протеклих
година
међународне
контроле,
насиље које
је било
усмерено
против нас,
смањивало
се само у
мери у којој
су се
смањивале
могуће мете
– тј. са
смањивањем
броја
хришћанских
Срба који су
преостали
да буду мета
напада или
киднаповања,
односно са
смањивањем
броја
цркава и
манастира
које би
могле да
буду
уништене, од
стране
починилаца
који никада
нису били
приведени
правди.
Као
Архипастир
православних
Срба на
Косову, још
једном смо
дошли у
Америку, да
посведочимо
о агонији
која је
задесила
хришћански
народ
Косова и
Метохије, и
да
упозоримо
на пут који
је пред нама.
Откидање
Косова и
Метохије од
демократске
Србије,
практично
би значило
осуду на
истребљење
Нашег
народа из
покрајине -
већег дела
Наше
Епархије -
који
наставља да
се суочава
са
непрекидним
насиљем
џихадских
терористичких
и
криминалних
елемената,
који
доминирају
албанским
муслиманским
вођством.
Чак и данас,
док
међународна
заједница
држи
формалну
контролу,
Косово и
Метохија
постало је
црна рупа
корупције и
организованог
криминала,
укључујући
шверц
дрогом,
оружјем и
робљем. Те
ствари
дешавају се
пред носем
НАТО
војника,
који се боје
да се
директно
супротставе
тим
криминалцима.
(Више детаља
може се наћи
на веб сајту
www.kosovo.net
) И
заиста,
спорадични
изливи
насиља
наводе се
као
оправдање
за
независност,
као да би
смиривање
муслиманске
“
фрустрације
” , која се
испољава у
облику
непрестајуће
интифаде, било
где донело
мир. Усред
рата против
тероризма,
невероватно
је, али
иститнито,
да званични
Вашингтон
сматра за
легитимне
саговорнике
- и у случају
независности,
за будуће де
јуре владаре
Косова -
муслиманске
албанске
лидере чији
су злочини и
везе са
терористима
ван сумње.
Наиме,
познато је
да су се
двојица њих,
Хашим Тачи и
Рамуш
Харадинај, 1995.
год. у
Тирани
састали са
Осамом Бин
Ладеном
како би
планирали
терористичку
кампању
која нас је
довела
довде.
Није
Нам намера
да било чиме
сугеришемо
да је пре 1999.
године, тј.
пре доласка
међународне
администрације,
на Косову и
Метохији
све било у
најбољем
реду. Али
сада
наградити
насилнике
државном
влашћу, није
решење за
проблем
који је
настао
много
година
раније.
Насилно
одвајање
Косова и
Метохије од
демократске
Србије,
супротно
свим
прихваћеним
правним
принципима,
не може да
реши
одсуство
владавине
права и
елементарних
стандарда
људских
слобода.
Делотворно
решење за
Косово и
Метохију
мора најпре
да истакне
чињеницу да
је Косово и
Метохија
део
суверене
Србије, и да
се мора
пронаћи
решење које
ће
обезбедити
људско
достојанство
и поштовање
за све
народе, било
да се ради о
Албанцима,
Србима,
Ромима или
Турцима,
било да се
ради о
муслиманима
или
хришћанима.
Изводљиви и
избалансирани
предлози за
решење, који
би могли да
осигурају
безбедност
за све
грађане у
пуном
степену
самоуправе,
у складу са
универзално
прихваћеним
стандардима,
већ су дати
на
разматрање.
Питање
статуса
Косова је
правно
питање а не
политичко.
Косовски
муслимански
Албанци, са
друге
стране,
ангажовали
су све
расположиве
снаге да
убеде свет
на било који
начин,
мирним
путем или
путем
насиља, да
је
независност
Косова и
Метохије „чаробни
штапић“
којим ће се
решити сви
проблеми
Косова и
аутоматски
побољшати
сви
елементарни
стандарди,
као и
успостављање
мира и
стабилности
у региону.
Мислимо да
би многи
Американци
били
шокирани
када би
сазнали да
кључни
сектори у
њиховој
Влади
попуштају
под
притиском
бучног и
веома добро
финансираног
лобија –
инсистирајући
на
косовској
независности,
што ће
преостале
хришћане на
Косову и
Метохији
препустити
на милост и
немилост
насилничког
џихадског
покрета. У
времену
када новац и
радикална
пропаганда
засипа
Косово и
Метохију са
свих страна
исламског
света,
питамо се:
Има ли
смисла да им
Америка под
таквим
условима
подари
велику и
непотребну
победу? Чак
и када се
остави по
страни то
што може да
се деси
Нашем
народу, што
је Наша прва
брига –
каква може
бити корист
од таквог
решења за
мир на
Балкану или
у Европи?
Шта би
Америка
тиме могла
да добије?
Подвлачимо
да
инсистирање
на
независности
Косова и
Метохије
није ни
неизбежно
ни пожељно.
Заиста, да
не постоји
чињеница да
је подршка
Вашингтона
схваћена
као
императив
за
независно
Косово - што
је била лоше
саветована
политика
владе Вашег
предходника,
од које се
на
необјашњив
начин није
одустало -
ова тачка се
не би ни
нашла на
дневном
реду.
Сада
ургирамо да
се ова
политика
преиспита и
да се узму у
озбиљно
разматрање
повољније
алтернативе.
Знамо
да народи у
просвећеним
државама, у
демократским
земљама, не
воле да
размишљају
у терминима
победништва
или
губитништва
када се ради
о питањима
религије и
етницитета.
Оно што смо
Ми
предложили
као боље
решење,
узима у
обзир
свачије
интересе и
дилеме
унутар
једне
демократске
европске
земље,
Србије. Али
дозволите
Нам да Вас
уверимо, да
такве
погледе за
разрешење
не деле са
Нама
радикални
албански
муслимани и
њихови
џихадски
помагачи
широм света.
Победа
џихада на
Косову и
Метохији
била би
локални
тријумф,
који
зацртава
пут будућих
победа,
очекујући и
победу над
целим
светом. Они
би пружили
прст и рекли:
„Где је
њихов Бог“?
Као
хришћани, ми
знамо да
наша нада на
победу није
овоземаљска.
„Неки се
уздају у
кола, неки у
коње, али ми
ћемо се
сетити
Господа
Бога нашег“.
С пуним
поштовањем,
Ми Вас
подсећамо
да смо у
овом делу
света
вековима
патили под
шеријатским
властима, и
нема човека
који зна
број и имена
свих
мученика из
тих времена.
Ми не бисмо
желели да
нам се
понови
такав
кошмар, али
смо спремни
за њега ако
се деси.
Међутим,
Наша молба
коју
упућујемо
Вама, као
лидеру
Сједињених
Држава и
Слободног
Света, јесте
да америчка
влада не
помогне у
убрзавању
доласка тог
дана за
православни
народ на
Косову.
Захваљујемо
Вам се на
пажњи и
молимо се да
ћете Наше
речи
схватити у
духу у коме
су написане.
Преузето
са:
http://www.nspm.org.yu/Debate/2006_KOS_artemije1.htm
Каталог
Православних
ресурса на
интернету
Насловна
Уводна
реч
Сопоћански
апел
Трубачи
свирају на
буђење
Трубачи
свирају на
спавање
Јасеновац
Православна
трибина
Архива
порука
Вера
Божанска
Библиотека
Aдресар