|
*
* * ОБЈАШЊЕЊЕ: 1. Ово писмо, је истоветног текста, било истовремено послато србском патријарху господину Павлу и муслиманском реис-ул-улеми господину Селимовском. 2. Недељу дана по слању сам добио одговор од господина Селимовског да се они слажу с предлогом и да даље зависи од остале две Цркве. 3. Око две - три недеље по слању писма сам добио одговор од господина србског патријарха Павла. Остало ми је у сећању (коресподенција је негде у Београду) да ме је обавестио ме је да се Српска Православна Црква молила Богу у току Петровданских празника и да је одговор Патријарха оставио могућност да се предложени верско човечни мирнодопски процес настави. 4. Од господина кардинала Кухарића, или од било кога из Католичке Цркве, нисам никада добио одговор. Због тога није могла акција да се настави. 5. Уз ово достављам копију поштанске потврде да је Кардинал био примио писмо. 6. Тај апел Главама три највеће Цркве у СФРЈ сам био написао јер је претходни аппел (достављам га у додатку), од 5. јула 1991. год., световним, државним, политичким и војним власима у СФРЈ и у иностранству, остао без одговора (осим што је посланичка Група Социјалистичке Партије Србије у Народној скупштини Р. Србије, према извештају Поште, одбила да га прими с образложењем да се Аппел не односи на њих, и да ми је враћен из Јапана с напоменома да Јапански Парламент није познат јапанској Пошти). Био сам закључио да би још једино Цркве могле да окупе и организују народ који је био против рата.
Белфор,
Француска, 29. 12.
2005. год. |
Трубачи
свирају на
спавање
|