|
Свештенство Епархије сремске:
П Р Е Д
Л О Г Светом Архијерејском Сабору српске православне Цркве да на пролећном заседању Сабора, маја 2008. године узму у обзир наше предлоге. Посветити пуну озбиљност питањима нас и наше пастве, која је уздрмана свим дешавањима која колају нашом Црквом а која су проузрокована не поштовањем одлука овог Сабора. Ово посебно подвлачимо, зато што су се уназад неколико година појавили појединци који су мимо одлуке Сабора СПЦ, дакле, својевољно, увели новине у до сада устаљени вековни поредак служења Свете Литургије, која чини срж целокупног благодатног живота Цркве. Овом приликом подсетићемо да је у Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла, одржано је, од 14. до 25. маја лета Господњег 2007., редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учестовали су сви епархијски архијереји СПЦ. Сабор је овде посебну пажњу посветио литургијском и богослужбеном животу Цркве, у циљу ОЧУВАЊА њеног вековног молитвеног ПРЕДАЊА и живог сведочења у савременом свету. Сабор је ставио у дужност Комисији за пруочавање литургијских питања да настави започети рад и да резултате рада достави Светом Архијерејском Сабору на коначну одлуку, о чему консултовати праксу и духовно искуство осталих помесних Православних цркава... У међувремену, док не дође до прихватања резулата рада Комисије у свим епархијама СПЦ у погледу служења Свете Литургије и других богослужења ДРЖАТИ СЕ УСТАЉЕНОГ ВЕКОВНОГ ПОРЕТКА наше Цркве .
Свештенство
Епархије сремске посебно забрињава понашање појединих епископа који шире
и нека нова учења, као што су рецимо: погрешна учења о томе да је душа
смртна и да Царство Божије нe
постоји, да су светитељи Христови бајка, итд.. Исти ти Епископи, изнад
свега, бахато одбацују и не поштују одлуке Светог Архијерејског Сабора и
у својој епархији служе противно типику ширећи противканонско учење да
„Сабор није изнад епископа". Ширећи ова погрешна учења ти епископи саблажњавају верна чеда Христова, а оне млаке и слабе у вери вуку у погибељ вечну. Највећи проблем појављује се у изменама у Светој Литургији. Ми ћемо овде набројати измене које су уведене у циљу „ реформе богослужења", јер то највише и потреса Цркву : 1. Не узимају време – не читају молитве: Царе небесни, Трисвето, Оче наш, затим молитве: ''Господе пружи руку своју..., Ући ћу у дом твој... '' (наведене молитве свештенослужитељ изговара до облачења). 2. Литургију служе са непрекидно отвореним дверима. 3. У Великој јектенији, на почетку Литургије, не помињу душу. Уместо исправног: ''За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо'', говоре: '' За вишњи мир и спасење наше, Господу се помолимо''. 4. Не певају блаженства, већ произвољно изабране антифоне. 5. Уместо исправног: ''За оваj свети храм...'', изговарају: ''За ову свету цркву...'' 6. При изговарању: ''Помињући, пресвету, пречисту... и сав живот свој Христу Богу предајмо'', свештенослужитељи се, уместо икони Христовој, клањају епископу. 7. У Прозбеној јектенији после Великог входа, уместо: ''Оно што је добро и корисно душама нашим од Господа молимо'', изговарају: ''Оно што је добро и корисно нама од Господа молимо''. 8. При изговарању речи: ''Горе имајмо срца'' подижу руке у правцу запада, а на речи: ''Заблагодаримо Господу'', клањају се у правцу запада. 9. Не дозвољавају да народ пева: ''Достојно и праведно јест поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу, Троицје јединосушчњеј и нераздјељњеј'', већ само: ''Достојно и праведно јест''. За то време свештенослужитељ чита гласно молитву: ''Достојно је и праведно Тебе певати...'', која се по правилу чита тајно. 10. При изговарању речи: ''Узмите, једите, ово је Тело моје...'', не показују руком према светом дискосу, а приликом изговарања речи: ''Пијте из ње сви...'' не показују руком на свети путир, како је исправно. 12. Не дозвољавају да народ пева: ''И молимтисја Боже наш'' два пута дугачко и два пута кратко, већ само једно дугачко. 13. За време Епиклезе изостављају Тропар трећег часа као и стихове: ''Срце чисто саздај у мени...'', и '' Не одбаци ме од лица Твога...'' 14. Читају наглас молитву Eпиклезе: ''Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу...'' а треба тихо. 15. После претварања Дарова изговарају наглас, уместо тихо, молитве: ''Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују...'' и ''Још Ти приносимо ову разумну службу...'' 16. Изговарају наглас, уместо тихо, молитву: ''Помени, Господе, град овај...'' 17. Избацили су у целости прозбену јектенију испред „Оче наш". 18. Избацили су молитву: ''Чуј, Господе, Исусе Христе, Боже наш...'', која се чита тихо и долази испред ''Светиње светима''.
20. Свештеници се причешћују Крвљу Господњом само једанпут, уместо три пута. 21. Не читају молитве пред причешће верника: ''Верујем Господе и исповедам ...'' 22. Причешћују вернике са сједињеним честицама уместо само са Ни, Ка. 23. Вернике причешћује ђакон уместо свештеника или епископа. 24. Не изговарају формулу, коју по правилу говори свештеник, приликом причешћивања верника: ''Причешћује се слуга Божји ( име ) пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни'', већ само: ''Тело и Крв Христова'' ( као римокатолици ). 25. После отпуста не читају благодарне молитве после Светог Причешћа, којих је пет на броју на крају служебника. 26. После Литургије кад се скидају одежде, не читају: ''Сада отпусташ у миру слугу твога, Господе...'', трисвето, Оче наш, тропар Светог Јована Златоустог, Слава: кондак његов, И сада: ''Непостидна Заштитнице хришћана...'' Господи помилуј 12 пута, ''Часнију од херувима...'': Слава, И сада, и мали отпуст. 27. Вернике причешћују без претходно извршене припреме: постом, молитвом, покајањем (које се пројављује кроз опраштање свима који су нас на било који начин увредили - што представља у ствари чин помирења са Господом), исповешћу и молитвеним правилом пред Свето причешће.
Свештенство Епархије сремске
|
|