ПРЕС КОНФЕРЕНЦИЈА
ОДРЖАНА У ПРЕС ЦЕНТРУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 3 маја 2007

    ПОВОД: ОБНОВА ЦРКАВА И МАНАСТИРА ПОРУШЕНИХ   ТОКОМ мартовског погрома 2004

У Влади Републике Србије 03. маја у 12.00 часова одржана је конференција за новинаре са темом обнове цркава и манастира порушених током мартовског насиља на Косову и Метохији.

С обзиром на многе пропусте и неправилности, који су уочени у досадашњем току обнове која се спроводи на основу Меморандума потписаног марта 2005. године, српска служба заштите алармирала је надлежне институције указујући на настале пропусте и опасност од наставка обнове по овом моделу, а надлежни Епископ рашко-призренски др Артемије у више наврата изјавио је да што пре "мора престати оваква обнова наших светиња".

На конференцији за новинаре учествовали су координатори државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Леон Којен и Слободан Самарџић, Епископ рашко-призренски г. Артемије, члан светог Архијерејског Синода Епископ бачки г. Иринеј и директор Републичког завода за заштиту споменика културе Гордана Марковић.

 У прилогу достављамо транскрипт конференције за штампу.

 + + +

Поштоване колеге, поштовани гости, добар дан, добро дошли у прес-салу Владе Републике Србије. На данашњој прес-конференцији координатори преговарачког тима за Косово и Метохију господин Леон Којен и господин Слободан Самарџић, Његово Преосвештенство владика Артемије и Његово Преосвештенство владика Иринеј, и директорка Републичког завода госпођа Гордана Марковић говориће о обнови цркава и манастира порушених и оштећених током насиља 17. марта 2004. године на Косову и Метохији.

На почетку реч господину Самарџићу. Изволите.

САМАРЏИЋ: У име присутних и у своје име желео бих да се захвалим господи новинарима сто су дошли на ову важну конференцију за штампу, тему знате а повод је начин и процес како се обавља обнова српског културног наслеђа на Косову и Метохији. Вама су познати подаци о размерама разарања и оштећења цркава и манастира и других културних  споменика, тај број се пење негде на 150, само у марту 2004  било је 35 цркава и споменика који су  или порушени  или озбиљно оштећени. Од тада су су представници међународних власти на КМ нешто више ангажовали на организацији, припремама па и самој обнови цркава и манастира који су порушени и оштећени 2004 године у мартовском погрому, наша држава је то пратила, нисмо били задовољни са форматом и организацијом целог посла јер је постојала тенденција пре свега међународне заједнице  на терену а  онда и неких међународних организација које су имале специјалну улолгу у тој ствари као што је Савет европе, да се Србија искључи из овог процеса, да у том процесу остане разуме се само СПЦ , образована је једна комисија која је водила  рачуна о целом том процесу и ми данас у пролеће 2007 имамо и неке резултате тога. Ти резултати су  јако рћави ја бих рекао готово поразни, али бих вас пре тога само подсетио да је ова тема пре свега један посебан проблем око кога се разговарало и преговарало током прошлогодишњих преговора у Бечу, један посебан анекс предлога Мартија Ахтисарија je посвећен обнови културног и духовног наслеђа, ја вам могу рећи да је наш преговарачки тим на тај анекс као и на друге анексе поднео бројне амандмане незадовљни тиме како заправо Марти Ахтисари и његов тим виде будућност српског културног и духовног наслеђа СПЦ, на КМ тако да ту постоји један потпуно различит приступ наш од оног који је предложен у Бечу, да не дужим ја сам само хтео да кажем само шта је главни повод и тема нашег данашњег разговора ја бих  препустио реч људима који су задужени за то, пре свега Владики Артемију после чега би замолио госпођу Гордану Марковић да и са стурчног становишта каже како иде обнова и због чега смо ми крајње незадовољни тим процесом.

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ: Ја се захваљујем пре свега влади РС што је уприличила  овај састанак са представницима медија, да се истина о обнови спрских светиња и нашег културног наслеђа на КМ што боље упозна цела наша јавност.. У светом писму и јеванђељу постоји једно мерило које увек важи а то је оно што је Господ рекао, да се свако дрво по плодовима својим познаје. Ако погледамо плодове тога дрвета  које се назива обнова порушених светиња СПЦ на КМ током мартовског погрома 2004 године, ми ћемо видети да су ти плодови веома лоши, веома горки, веома недозрели, што показује  и само дрво на коме су они родили да то дрво не може бити добро. Зато се радујемо да је наш преговарачки тим још у Бечу схватио суштину проблема и заузео став да се на тим принципима на којима је међународна заједница поставила питање обнове наших светиња, да је такав став неодржив. То не значи да се било ко противи самој обнови порушених цркава и манастира, поготово црква се томе не може и неће никада противити , јер какав би ја био епископ који би био против обнове цркава својих. Међутим, има разлика између обнова и обнова, има обнова које имају за циљ да се врате верски објекти и цркве и манастири у своје првобитно стање и да добију своју функцију, а има обнова које треба да послуже неком политичком циљу, као што је ова обнова која се већ две године изводи на КМ, и треба да послужи управо ономе циљу на коме је радио и трудио се господин Ахтисари а то је да покаже да је КМ сазрео за једно демократско независно дурштво и да на основу тих података делују у циљу одвајања  Косова од Србије. Значи ова обнова може да се посматра као чиста манипулација од стране међународне заједнице пре свега СЕ, УН итд.

Оно што ми желимо то је да се процес обнове постави на сасвим друге темеље, на праве темеље, да нико нема право да одлучује о нашим светињама сем власник а то је СПЦ и српски народ који су кроз векове стварали и градили то наше културно наслеђе и чије је то власништво. Сви остали могу да учествују у  обнови и да сарађују али према принципима које поставља наш преговарачки тим заједно са СПЦ. Какви су пак плодови досадашње обнове наших светиња, о томе ће нам стручно казати неколко речи госпођа Марковић директор Завода за заштиту споменика културе, хвала.

  ГОРДАНА МАРКОВИЋ: Подсетила бих вас на речи из извештаја СЕ и УНЕСК-а који кажу да је српско културно наслеђе на КМ  паљено, минирано, каменовано, пустошено, скрнављено и разбијано чекићима, 2005 године потписан је меморандум о разумевању који подразумева обнову 34 локације спаљене 17 марта 2004 г. Републички завод, односно служба заштите културног наслеђа РС имала је дужност и обавезу да узме учешће у реализацији овог меморандума из два разлога: пре свега ради се о непроцењивом културном и духовном наслеђу од 34 локације црква и манастира преко половине су споменици културе, непокретна културна добра, 1/3 су од изузетног значаја за РС а један, цркав Богородице Љевишке у Призрену, уписан је на листу светске природне културне баштине, други разлог је жеља и учињен је велики напор да служба заштите буде уз СПЦ у тежњи да се изнађе модел обнове српског културног наслеђа на КМ. Данас годину и по дана после, са жаљењем можемо рећи да овај модел није одржив. Извештај о стању на терену упућен је Влади РС, одбору за КМ светог архијерејског синода, и презентован је на седници у Грачаници Мисији СБ УН 27 априла ове године. На челу комисије која спроводи обнову налази се СЕ као један члан, постоје још четири члана, два са српске и два са албанске стране. Сасвим је очекивано да глас о алармантном стању на терену дође управо од српске службе заштите имајући у виду двестогодишњи континуитет, дакле од првог пописа споменика на КМ 1804 г. када су они припадали Београдском пашалуку, дакле сасвим је очекивано да та брига буде исказана пре свега од службе заштите.

Да наведемо само пар примера а свакако да их је безброј и ја молим да својим питањима иницирате разговор о томе. Наиме са сигурношћу се може рећи да комисија не држи под контролом број локација, две локације сматра политички осетљивим, три локације под плаштом комисије доводе се у питање за обнову, две локације су већ предате европској Агенцији за реконструкцију, српској страни није познато у којој процедури, седам локација се планира за предају на даље старање другим институцијама, дакле предмет меморандума је већ прекршен, изашло се из тих оквира. Под видом рада у комисији доносе се одлуке које нису донете на комисији, да илуструјем. Фебруара месеца када је комисија престала са радом изашао је извештај у коме се каже да је Комисија усвојила археолошку стратегију за културно наслеђе на КМ то просто није истина. Постоји низ неправилности у извештају који је комисија пласирала као годишњи извештај радова завршених у 2006. Пример, црква Св. Николе у Приштини- радови у звонику су завршени каже се у извештају, урађена је платформа, саграђено је степениште, постављено звоно, крст... На терену ствари стоје сасвим другачије, звоник је потпуно празан са грађевинским шутом, грађевинским скелама. Али исти тај извештај не садржи веома важан податак  да је са крова припрате цркве Св. Николе однет део олова.

Постоје низ неправилности затечених на терену, да дамо пример цркве у Вучитрну, где смо у току извођења радова у присуству албанског извођача радова затекли албанца који напаса стоку на простору српске цркве у простору који се зове сала за народ. Или да дамо пример цркве у Приштини где се грађевински шут након радова из тзв. обнове депонује на српско оскрнављено гробље. Безброј је ових примера.. Мислим да је кључно разилажење у следећем ставу, служба заштите сматра да је важнија одрживост од обнове док, СЕ сугерира да треба обнављати једном, два пута, десет пута, па нека се руши, да је важније обнављати него одржати обновљено. Посебно желим да нагласим да је служба заштите у потпуном сагласју са ставом УНЕСК-а исказаним још у извештају 2004 године који каже, реконструкцији се може приступити тек онда када се да одговор како одржати обновљено, хвала.

Обнову поставити на сасвим друге темеље

ВЛАДИКА ИРИНЕЈ: После овог колико истинитог толико и тужног извештаја о стању обнове, тешко да ја могу шта додати или одузети али с обзиром на чињеницу да сам члан одбора СПЦ за КМ да сам имао ту част да учествујем у свим стадијумима Бечких преговора по питањима обнове и заштите наших светиња на КМ и да сам на разне начине упућен у ову проблематику желим само да потврдим оно што је преосвећени мој брат Владика Артемије начелно рекао да никако не бисмо смели допустити да ове примедбе и замерке засноване пре свега на бризи цркве за опстанак за одрживост наших светиња а с друге стране наравно и одговорности стручне службе заштите што је искључиво право државе Србије и СПЦ пре тога као власника и то не може нико оспорити, дакле да потврдим да ми јесмо били за обнову и да и данас јесмо за обнову. Али да у име тог начелног позитивног става и отворености за сарадњу са свима који показују добру вољу да у том процесу учествују почевши од СЕ, УНЕСК-а, па до привремеих институција КМ у садашњем стању протектората да то никако не значи да можемо врло рђаво и никакво урађене ствари прихватити на основу нечијих фризираних извештаја, као објективну слику реалноси онога што се збива на терену. То је једна страна проблема врло битна за нас а друга страна је да ми не можемо прихватити тенденцију која упркос постојећем меморандуму и постигнутим договорима и начелима сарадње свих а у том броју наравно и представника СПЦ и српске државе, полако долази до извесног,веома рекао бих лукаво спровођеног изузимања надлежности од српске стране, тако да се можемо наћи у ситуацији не само да обнова не буде довољно квалитетна или да буде у многим случајевима и потпуно неквалитетна и неприхватљива него се можемо наћи у ситуацији да нас сутра прекосутра нико низашта не пита и да испадне још да смо се ми својим пасивним ставом сагласили макар прећутно са тим  да као црква држава и народ у суштини не можемо да саодлучујемо и доносимо заједничке одлуке за оно што је пре свега и правно и морално и духовно наше а потом и читавог човечанства што ми никада не доводимо у питање. Имајући то у виду мислим да ми као црква не смемо одступити од следећих захтева.  Први је да се мора поштовати постигнути договор меморандума од пре три године који и поред својих несавршенстава мора бар да буде поштован што сада није случај како смо управо чули. Други принцип је да уколико меморандум на било који начин показује извесне мањкавости, показује се у својим извесним сегментима тешко изводљивим, нарочито имајући у виду питање одрживости обновљених духовних и културних споменика да треба иевентуално ревидирати, допунит, поправити, побољшати тај договор и треће, не смемо дозволити да било ко оспори СПЦ макар и посредно њено власништво на тим светињама а државо Србији и њену међународно правну и уставно и морално неотуђиву одговорност и ингеренцију у том процесу који наравно се врши у сарадњи и где преговарачки тим у сталној координацији са нашом црквом издејствује све најбоље што се може управо у правцу потпуне и аутентичне oдрживе обнове.

  ЛЕОН КОЕН: Нема се много шта додати о ономе што је већ речено, битне ствари су изричито поменуте, ја бих дао само још неколико разјашњења. Најпре одлука да се на овај начин изађе у јавност донесена је тек пошто је дата не једна него читав низ прилика онима који се сада брину о обнови порушених цркава и манастира у мартовском погрому да исправе све недостатке који су уочени и на које им је више пута укзивано. То се нажалост није догодило па је ово једини начин да се ствар не само изнесе у јавност него да се да једно озбиљно упозорење и СЕ и другима који се баве овим послом, да треба кренути нешто друкчијим, стручно прихватљивијим а политички разумнијим путем. Али у целини гледано овакво стање ствари уверило је оно што је најважније саму СПЦ али и нас у преговарачком тиму који пажљиво пратимо све што се овде дешава, да се заиста обнова мора поставити на сасвим другчије и стручно прихватљиве, европским и светским стандардима примерене основе, за таквју обнову уосталом наш преговарачки тим од почетка се залагао на Бечким преговорима, полазећи при том од основног става да заштита српског верског и културног наслеђа остаје једна од надлежности наше државе. То наравно не значи да СПЦ и наша држава неће у читавом процесу обнове сарађивати тамо где је то потребно и колико је то потребно са властима у Приштини, али треба јасно рећи као што у начелу прихвата и Ахтисаријев предлог да крајње одлуке о обнови манастира о управљању целокупном имовином СПЦ на КМ остају управо у рукама СПЦ. И да додам још нешто, Ахтисаријев предлог ову непобитну чињеницу која се заснива и на правним и на моралним и на политичким аргументима признаје на речима признаје у начелу али онда дајући читав низ конкретних предлога од тог основног става одступа и на неки начин жели да препусти и обнову и целокупну бригу о најважнијим српским цркавма и манастирима на КМ једном савету у којем би већину чинили албанци и међународни представници. То је наравно потпуно неприхватљиво и за СПЦ и за РС па је стога наша делегација на Бечким преговорима, амандманима изменила и начин бирања и састав и овлашћења овог савета и ми се надамо да ће у наставку преговора овај наш разуман став бити у целини прихваћен.

ПИТАЊА НОВИНАРА

 Владимир Ђорђевић - Б92 - питање за Леона Коена - Да ли сте Ви и даље члан српског преговарачког тима?

Ја сам у јавној изјави у којој сам обелоданио своју оставку на место политичког саветника председника Србије најавио своју оставку на место координатора српског преговарачклог тима у разговору са председником Србије казао сам да ћу ту оставку поднети на првој седници преговарачког тима када ћу предати послове и учинити оно што је у таквим приликама уобичајено, када та седница буде заказана и одржана ја ћу то и учинити.

 Жељка Јефтић  - Блиц - Да ли постоји одлука синода односно промена у ставовима синода у односу на меморандум и комисију и у ком својству је госпођа Марковић данас овде обзиром да је смењена из комисије и зашто је дошло до промене у њеном ставу око обнове и зашто нема представника који су се до сада највише бавили културном баштином па самим тим и преговорима у Бечу господин Батаковићи и госпођа Санда Рашковић Ивић и да ли обзиром да су  наши експерти  били задужени за предају пројеката и да надзиру обнову да ли је практично незадовљство садашњом обновом јер у Србији немамо те експерт?

Владика Иринеј: Ја бих одговорио само на ваше прво питање, никакве измене у ставу синода или сабора или одбора за КМ нема, и управо зато што их нема, што је синод, сабор и одбор за обнову ми смо дужни да озбиљно примимо информације најстручнијег тела које је управо у свим тим нашим покушајима обнове и задужено за ову димензију и да прати како та обнова напредује и да да процену кавлитета те обнове. Сасвим је извесно да ће ову информацију веома озбиљно схватити свако одговорно тело наше цркве и да ће на основу ње донети одговарајуће одлуке и даље сугестије али нико неће рецимо довести у питање саму обнову, напротив управо у служби те обнове ове критичке примедбе и замерке су неопходне.

 Гордана Марковић: Маја 2006 године одржана је изложба у Етнографском музеју коју су отворили господим министар културе, госпођа Ема Карлмајкл председавајућа комисије, Јован Ћирилов испред УНЕСКА-а и епископ шумадијски испред синода, сматрамо да је та узложба била једна изванредна реална слика стања скраја 2005 г. то и данас потврђујемо, надам се да сте посетили ту изложбу и да знате да она обилује извештајима СЕ и УНЕСК-а о стању након марта 2004 г. Новембра 2005 извршен је обилазак и доста је верно приказано да су неке од локација рашчишћене и ограђене. Ми и даље стојимо иза изложбе која је одржана маја 2006. Обнова је жив процес, објективност тада и промена односа уочавања неправилности у процесу обнове не обавезује нас да будемо верни тој објективности из маја 2006 године, напротив ми смо и данас у обавези да будемо објективни као и онда.  Одрживост обновљеног наравно да се много боље одражава након годину дана од обнове него на самом почетку обнове, дакле то је један жив процес, пропустису прављени, и бити спреман суочити се са пропустима ма којој страни они припадали мислим да је велико и да је неопходно и да се то мора учинити да би се сачувало оно што је бесцено а то је српско културно наслеђе на КМ. Не постоји никакав принцип доследности било којој пртходној изјави или ставу који ће нас спречити да врло отворено и врло објективно кажемо истину о обнови. Дакле толико вреди српско културно наслеђе на Косову и Метохији, само да кажем да је у цркви Св. Ђорђа спаљен иконостас донет из Сент Андреје из 1720 године, да кажем да је у цркви Св. Николе у Приштини спаљен иконостас дебарских мајстора за коју се у извештају СЕ каже то је једна безлична црква из 19 века, итд.

Дејан Ерић - Колико је усмени извештај господина Вербекија у складу са очекивањима Београда, и шта се у целом том контексту може очекивати у даљој расправи о статусу Косова обзиром на очигледно опонентне ставове међу дипломатама који су били на Косову, пре свега мислим на амбасадора Јужне Африке?

Самарџић: Тај усмени извештај не може бити меродаван за било какав озбиљан писани извештај, пре свега господин Вербеки је шре свега једним дипломатским рачником рекао и описао то што су радили и није изрекао суд ни свој нити коначан о било чему. Друго питање је много важнији извештај, и он ће вероватно бити резултат компромиса у групи која је шаролика политички гледано, 15 амбасадора који су видели исту ствар али су је вероватно различито доживели и пре свега претпоставлјам да су различито доживели онај ужасан сценарио који је УНМИК направио, нарочито у Ораховцу, Малој Круши и у Брестовику. Према томе тај извештај се неће лако направити и на основу њега ће се ићи даље разуме  се видећемо коначно каква ће ситуација бити али не трба очекивати брзи извештај и брзо прављење компромиса око става СБ о КМ у крајњој линији то смо и хтели да СБ почне да разговара о тој ствари у свој да тако кажем својој плуралности састава и мислим да је то без обзира на начин како је мисија обављена добар почетак новог пута

 Ивана Шекуларац Ројтерс - Колико је тачно објеката уништено, од доласка НАТО-а од 1999 год. Колико је обновљено, колико још треба да се обнови, и колика су средства која су потребна за обнову?

 Владика Артемије : На Косову и Метохји у протеклих осам година, од јуна 1999 па до 17 марта 2004 порушено је и оштећено 115 цркава и манастира, 17 марта још 35, то је 150 цркава и манастира, али и после 17 марта тај процес напада на наше светиње није престао иако није био тако масован као 17 марта. Значи преко 150 цркава и манастира је оштећено на Косову и Метохији. Број обновљених је нула. Јер није ни једна обновљена у смислу да је враћена у своју функцију и да је доведена до стања у каквом је била пре рушења или пре оштећења.На некима се само нешто радило, то је оно о чему је госпођа Марковић говорила, то је осам објеката на којима се радило 2006 године и 2005 неколко локација је рашчишћено од рушевина. Међутим, био сам пре десетак дана, управо заједно смо обишли та места у Призрену, један од објеката који се обнавља јесте и богословија Св.Ћирила и Методија, где је од четири зграде изабрана само једна за обнову то је прва зграда задужбина Симе Игуманова који је и оснивач призренске богословије, док у свим осталим зградама још увек се гази по пепелу и шуту од пре три године односно од 2004 године, тако да чак није ни рашчишћено а камоли да је било шта обновљено.

Колико је средстава потребно то још нико сигурно не зна поготово не зна се ко ће све то обезбедити да би се обнова довела до свога циља, уосталом сматрам да обнова само порушених грађевина није никаква обнова без повратка живе цркве, без повратка прогнанога народа који ће у те цркве долазити и у њима се Богу молити у томе још увек нема никаквог помака.

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар