PRAVOSLAVLJE DANAS

Стефан Немања је имао три сина Вукана, Стефана и Растка. Најмлађи од њих, Растко од младости се одликовао умереношћу, кроткошћу и милосрђем. Своје слободно време као младић посвећивао је читању Светог Писма. У време када га је отац озбиљно припремао за државничке послове и управу, он крадом одлази у Свету Гору и прима монашки постриг у манастиру Русик, добијајући име Сава.

Узалудни су били покушаји старог оца, који је чак и војску био послао да га врати у дворац. Његова одлука била је чврста и јасна, иако је имао само 17 година, да својим монашким подвигом, стане у ред Богослужитеља и родослужитеља.

Након што се и Савин отац Стефан Немања замонашио, заједно одлазе у Свету Гору, где граде манастир Хиландар за српске монахе. Трудом Савиним, манастир Хиланада је постао извор српске духовности и просветилаштва. У Хиландару су се обучавали млади учитељи, просветитељи, свештеници, епископи. Ту се читало, писало, преписивале књиге за потребе цркве у Србији.

Осам година након упокојења Светог Симеона, Савина браћа Вукан и Стефан се почну глобити око власти. Страхујући да би свађа његове браће довела у опасност Српску државу и њено православље, Сава преноси очево тело у Србију, у манастир Студеницу, где се посвађана браћа и измирују.

Свети Сава проводи десет година у Србији са својим народом, где неуморно ради на његовом просвећивању, трудећи се да формира добре и вредне свештенике и калуђере. Подизао је храмове, отварао школе.

Око 1217.године, Свети Сава се поново врати у Свету Гору, да се припреми за велико дело. До тада је његова црква у Србији зависила од Цариградске патријаршије, те Сава реши да Српску цркву осамостали, како би сама изабирала своје епископе и архиепископе.

Тако Сава крену на пут са неколико својих ученика из Свете Горе у Никеју, где тадашњег византијског цара Теодора I Ласкариса и цариградског патријарха Манојла Сарантена, обавсети о приликама у Србији и замоли их да, у корист Православне Цркве, одобре самосталност Српској Цркви. Цар и Патријарх, услише Савину молбу, и тако Свети Сава постане први српски архиепископ.

Свети Сава би посвећен за првог архиепископа српског и Српска Црква добије аутокефалност 1219.године.

Када је остварио тај племенити циљ, а то је задобијање независности Српске Цркве од оне Цариградске, Свети Сава са врати из Никеје натраг у Свету Гору, па преко Солуна у Србију. За седиште архиепископа Сава одреди манастир Жичу, задужбину његовог брата Стефана Првовенчаног. Ту Сава изабра себи за помоћнике своје најбоље ученике, посвети их за епископе и одреди им манастире за седишта епархија, којима ће управљати.

Савином заслугом порасте углед Српској држави, а Свети Сава круниса свога брата Стефана у манастиру Жичи, и од тада он доби назив Првовенчани.

Након што је Свети Сава средио прилике у Српској Цркви и тиме испунио Божји задатак и задобио Божју и светску наклоност, он предаде архиепископију најбољем ученику и наследнику Арсенију, а он по други пут отиде у Свету Земљу, Египат и Малу Азију. На повратку отуда у Србију, задеси га благословена смрт у Трнову, у Бугарској, 14/27.јануара 1235. године.

Касније су његове мошти пренете у манастир Милешеву, где су почивале све док их турски зулумчар Синан паша не пренесе у Београд и варварском руком спали на Врачару 1594.године.

СВЕТИ САВА И СВЕТОСАВЉЕ

Православље значи правилно мислити, учити и радити, ићи правим путем вере. Светосавље је изникло из хришћанства и православља. Мисао и дело Светог Саве извиру из Јеванђеља. Са тог извора напајао се српски народ чистом водом јеванђеља од које се не жедни, јер смо рођени водом и Духом.

Српско јединство, његово постојање, култура, традиција и народно стваралаштво имају за извор јеванђеље Христово, из којег извире Светосавље. Светосавље је пут који води српски народ у заједницу са Богом. Православље је пут Светог Саве, а пут светосавца је Православље.

Подсетимо се огромног дела које учини Свети Сава:

Узвиси Српску цркву у канонски поредак помесних цркава
Подари Српској држави Првовенчаног краља
Основа школу која води народ знању, просвећењу и истини
Написа законо-правило и уведе ред, рад и поредак (Kрмчију, типике, житије и службе)
Отвори болнице при манастирима за све паћенике и страдалне Исуса Христа
Заштити законом убоге, немоћне и сиромахе, удовице и сирочад, мајку и дете, путнике и страдалнике

Ко је Свети Сава?

Свети Сава је учитељ и просветитељ пута који води у вечност.

Он је наша звезда водиља, наш огњени стуб који осветљава Српски народ кроз историју, данас и за све будуће векове.

Рођен и одгајан на краљевском двору као принц, вођен звездом Исуса Христа, отиде путем подвижника да би духовно узрастао.

Сагради дом у дому Оца Небескога, подижући велике светиње српског народа : манастире Хиландар, Студеницу и Жичу, заједно са својим оцем Стефаном Немањом и са својим братом краљем Стефаном Првовенчаним коме беше предао титулу која му је била намењена, све зарад задобијања небеског царства.

Свети Сава просвети и освети свој Српски народ, Он је апостол Српског народа.

Свети Сава је миротворац у држави српској и међу народима. Куда год је путовао, приман је са почашћу и поштовањем. Дивили су се његовој мудрости и духовној кротости. Путовао је и ширио реч Исуса Христа међу народима Балкана, Египта, Блиског истока, Свете земље и Мале Азије, као што је то чинио у јеванђељско време и Свети апостол Павле.

Свети Сава је ишао светом, проповедајући јеванђеље Христово, учио правој вери и правом путу који води у вечни живот и царство небеско. Позивао је народ на покајање, и учио их да буду пред Богом понизни.

Позната нам је свима беседа Светог Саве на Сабору у манастиру Жичи о правој вери, које треба да се држи његов Српски род:

у породици, која васпитава и изграђује карактер
у цркви, која просвећује и освећује народ Божји, да буду синови и наследници Божји, а не робови овоземаљских страсти и побуда.
У држави, која има домаћина који управља својим домом и који стоји пред иконом и моли се
У школи, која образује и у којој се учи веронаука, а све пред иконом Светог Саве.

Хроничари пишу о Светом Сави као о:

мудром саветнику властеле
миротворцу
књижевнику и просветитељу
подвижнику и оснивачу монаштва
градитељу и задужбинару
светитељу Божјем

Изван свега красило га је Христољубље, које га је узнело до архангелске лепоте која је непролазна и вечита. Немилосрдни Турчин, Синан паша, непријатељ Исуса Христа, узалудно спаљива свете мошти овог нашег највећег Српског свеца, и дух Светосавља, они још живе и живеће у нама правоверним следбеницима Светог Саве коме славу поносно славимо и коме смо на том истом Голготском месту на Врачару подигли са љубављу највећи храм икада саграђен у Србији.

Свети Сава нам је показао пут који води ка спасењу. Он је наш архипастир, просветитељ и звезда водиља која нам показује прави пут Исуса Христа и чува наше душе да не залутају.

Добрила Бошњаковић