Др. Десанка Крстић
Постајемо ли савремени фарисеји?
У Гласу јавности од 25. априла појавио се чланак г. Зоране Ђурковић из Њу Џерсија под насловом „Дан Јасеновца у Бруклину”. Г. Ђурковић обавештава да је у Бруклину постављен камен посвећен жртвама Јасеновца. Разочарана што се од 75 хиљада Срба колико живи у Њујорку и околини, на свечаности појавило само шездесетак, апелује на све Србе да немамо право да заборавимо невину крв наших најближих и најдражих. Пита се колико спомен обележја је посвећено Јасеновцу, том монструозном, трећем по величини логору смрти и колико наше деце зна за Јасеновац. Резигнирано констатује да „СРБИ НЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ СВОЈЕ ПОСПАНОСТИ”, да ми Срби заборављамо оно што не би смели па узвикује: „Пробуди се Београде, Краљево, Неготине, Лондону, Мелбурну!”. Она потсећа да се тако нешто Јеврејима никад не би могло догодити и да „Јевреји стално понављају — не смемо заборавити, да се не би поновило.”
Жао ми је што госпођу Ђурковић а и многе друге, морам још више да разочарам по том питању и укажем на једну трагичну истину о јасеновачким новомученицима коју она, а и многи други, претпостављам, не знају.
Црква
је
својевремено
канонизовала
јасеновачке
новомученике
и славила 13.
септембра.
Међутим,
задњих пар
година у
календару
више не
постоји 13.
септембар
као дан
јасеновачких
новомученика.
На бројна
тражења
објашњења
Срба из
иностранства
зашто су
јасенивачки
новомученици
избачени из
календара
званична
јерархија
је ћутала
или су се од
појединих
владика
добијали
смешни
одговори
као „у
штампарији
су их
грешком
избацили”
из
календара.
Само, та „грешка”
се није
кориговала
а нас, који
смо то
питали,
вероватно
су сматрали
умоболним
ако су
мислили да
ћемо се
таквим
објашњењем
задовољити.
Срби
из
Аустралије
у
Новограчаничкој
митрополији
су, у знак
протеста,
штампали
свој
календар у
који су
унели
јасеновачке
новомученике.
Владика
новограчаничке
митрополије
за
Аусталију и
Нови Зеланд,
Милутин,
суочен са
проблемом
бојкотовања
црквеног
календара
тражи
дозволу од
Светог
Синода СПЦ
да поново
унесе у
календар
јасеновачке
новомученике
како би се „решили
проблеми
издавања
календара.”
И, Свети
Архијерејски
Синод
обавештава
владику
Милутина да
је на својој
седници од 20.
новембра 2003. г.
донео
одлуку „да
се у
календар
Српске
православне
цркве за
Аустралију
и Нови
Зеланд (не
помиње
новограчаничку
митрополију)
под 13.
септембром
унесе
празник
јасеновачких
новомученика.”
На
инсистирање
верника
новограчаничке
митрополије
за Америку и
Канаду,
владика
Лонгин је
обећао да ће
унети у
календар
јасеновачке
новомученике
чак иако то
не уради
патријаршија
у Београду.
И хвала му
што је то
учинио!
Наравно,
патријаршији
у Београду
није било ни
на крај
памети да их
поново
унесе у
календар.
Шта
то значи? Да
ли
јасеновачке
новомученике
у календару
треба да
имају само
две
епархије у
иностранству?
Шта је са
осталих 38
епархија?
Зар
канонизација
важи само за
две
епархије?
Каква
срамота да
црква
поново
жртвује оне
који су
пострадали
због „крста
са три прста”
и само зато
што су Срби
православци!
И такве
црква
поново
жртвује и
избацује из
календара!
Но, то није
сметало
уредништву Православља
да скоро цео
број
Православња
од 15. априла
посвети
Јасеновцу!
Не треба
сметнути са
ума да цело
уредништво
Православља
зна да 13.
септембар у
календару
више не
постоји.
Истини за
вољу, чланци
су врло
дирљиви и на
потресан
начин
приказују
ко зна коју
нашу
Голготу. Али,
црква је
избрисала
мучеништво
из свог
календара!
Постајемо
ли
савремени
фарисеји?!
Зар треба да
нас чуди што
многа наша
деца не
знају за
Јасеновац
ако црква
мучеништво
за веру и
цркву
православну
тако
јевтино
коцка?!
Многи
ће се питати
зашто су
јасеновачки
новомученици
избачени из
календара?
Моје
објашњење
је због
појачане
активности
и настојања
да се
приближе
Ватикану.
Многи наши
архијереји
се просто
утркују
који ће се
више
додворити
католицима
и светом оцу
папи,
нарочито
они из
ватиканске
струје у СПЦ.
Многе
владике,
замишљају
да им је то
гаранција
за
патријаршиски
трон, чак и
они који су
важили као
врло
ортодоксни
којих,
нажалост, и
нема много.
Зар је потребно да верници дижу глас а 40 српских владика о томе ћути? И, уверени да су непогрешиви баш као и свети отац папа, оптужују нас, који дижемо глас, да блатимо СПЦ јер сами нису спремни ни да грех јавно признају нити да се покају. „Свети отац” је три пута посетио Хрватску али ни једном приликом није нашао за сходно да оде у Јасеновац и да се поклони тим жртвама. Али зато владика Лаврентије шаље своје свештенике у Загреб на гроб „блаженог” Степинца кога, иако одговорног за те злочине, католичка црква проглашава за свеца и око чијег гроба српски свештеници из ваљевско-шабачке епархије чине побожни мимоход. Срамоте ли они тиме оба светитеља тога краја: о. Јустина и владику Николаја? Владика Николај је за јасеновачке жртве написао службу „Ђердан од мерџана” у којој каже да су усташе за „ревност у злу, добро знану свима, похвале добили из пакла и Рима”.
Ако не знамо да ценимо своје светиње, можемо ли да се научимо од других, рецимо од Јевреја???
Ђурђевдан,
2005
Др. Десанка
Крстић
____
Објављено
у листу „Глас
јавности” (писма
читалаца, 10.
мај 2005. год.).
Каталог
Православних
ресурса на
интернету
Проф.
Љубомир
Грујић
Грешнику не
може да се
опрашта док
се не покаје
и не тражи
опроштај
Владимир
Димитријевић
ТРЕБА
ЛИ ДА СЕ
СРБИ
ПОКЛОНЕ
ПАПИ
Проф.
Љубомир
Грујић
Писмо
верским
поглаварима
Протојереј
Жарко
Гавриловић
ВИ ЉУБИТЕ
РУКУ
ЈЕРЕТИЦИМА!
Проф.
Љубомир
Грујић
Поводом
изјаве
владике
Григорија
Писмо
оца Жарка
Гавриловића
епископу Г. Лонгину
Др.
Десанка
Крстић
Постајемо
ли
савремени
фарисеји?
Борјан
Поповић
Јасеновцу
бришу
идеологију
Пастор
Фридрих
Грисендорф
ТО СУ СРБИ!
Епископ
Артемије
Српска
Црква
против
екуменизма
Србија
треба да зна
Све
о папи
Бенедикту
Шта
је епископ
бачки
говорио
некад:
ПИСМО
ЈЕРОМОНАХА
ИРИНЕЈА
БУЛОВИЋА
ВЛАДИЦИ
ЛАВРЕНТИЈУ
Писмо
оца Жарка
Гавриловића
епископу Г. Лонгину
Слободан
Турлаков
БЕЗ
ЦРКВЕ И БЕЗ
БОГА
Насловна
Уводна
реч
Сопоћански
апел
Трубачи
свирају на
буђење
Трубачи
свирају на
спавање
Јасеновац
Православна
трибина
Архива
порука
Вера
Божанска
Библиотека
Aдресар