На сајму књига у Београду, у среду, 22. 10. 2008. године у 18 сати у великој конференцијској сали на галерији хале 14 представљена је вредна и јединствена књига. Књига докумената и књига документ, писано сведочење. Књига – памћење, незаборав, оптужба, опомена, апел, вапај.

У сали Срби верни своме пореклу  и косовском завету из свих српских крајева, занети мислима и молитвама спокојно чекају почетак промоције књиге која заслужује пажњу свих српских и државних медија коју јој многи од њих нису указали. Чекају и  долазак преосвећеног владике Артемија – најчврстијег стуба одбране светог нам Косова и Метохије,  и најављене говорнике, проф. Др Драгољуба Живојиновића и Славице Радомировић.

Када је владика са својом пратњом ушао у салу, људи прилазе да целивају часну и свету десницу владикину и траже благослов. Владика смерно и достојанствено на поштовање узвраћа.Узвишеност ових тренутака остаје да трепери у свакоме од нас.

Протосинђел Симеон кратком уводном речи најављује почетак представљања књиге.

Владика Артемије беседи. Смирено, готово светачки, а одлучно, бритко. Јер, таква је истина који он сведочи и која је само делом у овој књизи записана.

То је књига за коју је грађу одредила Божија промисао. Књига које не би било, да по Божијем промислу, како сведочи, владика рашко-призренски, Артемије, није наредио измештање Архиве из свога, епископског седишта у Призрену у Грачаницу. Књига које, вероватно,  не би било да архиву није сређивала госпођа Славица Радомировић са својом екипом из Координационог центра за Косово и Метохију. То је књига српског страдања коју је на Косову и Метохији, кроз читав двадесети век исписивао живот. Књига документ. Необорива тапија власништва над светом и чемерном српском земљом. Књига - доказ о злочинима Шиптара над Србима који се у непрекидном низу понављају вековима у бесконачном низу.  Књига - оптужница не само због некажњеног, него и подстицаног  геноцида над српским народом на Косову и Метохији.

Представљајући књигу, Његово преосвештенство, епископ Артемије, рекао је да је ова књига '' глас савести и погажене правде која вапије на небо''...

Свака владикина реч носи снагу необоривих аргумената и доказа.

'' Сви ти злочини скупа, имају заједнички именитељ: то је јединствен геноцид над српским народом вршен и извршаван не само током несретних ратова и окупација, него и у мирнодопско време, што је непознато у историји света.''

Наводи владика Артемије члан 2 Конвенције УН о геноциду у коме стоји записано:

''Геноцид означава било који од следећих аката извршених са намером да  униште, у целости или делимично, националну, етничку, расну или верску групу и то:

-       убијањем чланова групе,

-       проузроковањем озбиљне телесне или менталне штете припадницима групе,

-       намерним  стварањем услова живота срачунатих  да се доведе до физичког уништења читаве групе или њених делова,

-       наметањем одређених мера чији је циљ да се у склопу групе спречи рађање

-       присилним премештајем деце из једне групе у другу.''

Свака владикина реч је мач Истине која је, оснажена вером у Господа,  једино оружје које овај Богоугодник има. Истином, крстом и молитвом, следбеник и наследник Светога Саве, цара Лазара  и владике  Николаја,  владика Артемије наставља да војује против силника и моћника и смело каже сурову истину:

'' Све ове тачке из Конвенције УН које карактеришу геноцид, изузев последње,

( о њој нисмо нашли писане трагове), извршене су над српским народом на Косову и Метохији у двадесетом веку.''

Владика Артемије је у својој беседи изрекао многе непобитне истине које су јасан и отворен позив за одбрану Српства и српских корена.

Књига  ''Шиптарски геноцид '' је ''још једна моћна опомена и показатељ онима који ''очи имају а не виде, уши имају, а не чују'' (псалм 135, 16-17) да ''дођу к себи'' (Лк.15, 17) и престану додавати безакоње безакоњу, и злочинима злочин, вадећи Србији срце из груди, да би је као леш ''наградили'' ''примањем у Европу'' . Порука ове књиге упућене свима  који настоје да Косово отргну од Србије, могла би се сажети у једну једину реченицу: нема те цене којом се Косово може платити, и нема тог добра које Србима Косово може заменити'' . Ове речи владике Артемија одзвањају у ушима попут ''трубача на узбуну'',  буде уснуле и поспане и подстичу на борбу за очување своје бити и своје суштине...

Навешћу неке делове из књиге која је на мене оставила дубок и болан утисак. На стр. 71. у одељку ''Зверства Шиптара у Приштинском намесништву'' пише да је окупатор тражио од муслимана са Косова добровољце да помогну окупатору да гони Србе који су се организовали по планинама  у одбрану против окупатора, '' муслимани су пристали да им даду. Двадесет пет хиљада Шиптара и муслимана – Турака, али под условом да им Команда Италијанска и Немачка дозволе, да прво обиђу сва села Српска по Косову да пљачкају, пале, батинају, новац разрезују...

Дата им је власт и одрешене руке, те су неописана чуда чинили по српским селима и целом Косову.''

На стр. 143. пише ''Манастир светог Марка порушен, његове зграде потпуно уништене, шума посечена, звонара упропашћена и два звона однета. Овај злочин су извршили сељаци Арнаути села Кабаша.

У селу Кориши порушена је до темеља црква св. Петра коришког, звоно однето, а православно гробље обесвећено и уништено. Све ово урадили сељаци села Кабаша и Корише.''

Наведена су имена и презмена бројних Срба који су побијени на правди Бога. Крађе, насиља, сваковрсна злодела...  Са сваке странице, из сваког реда слути се и чита реченица која је јасно записана стоји на страни 206. : ''Срби селите се док вам није касно''.

У овој књизи ''нема докумената који говоре о најновијим злочинима на Косову и Метохији које су починили, и још увек чине, Шиптари под окриљем међународне заједнице, у присуству УНМИК-а и КФОР-а, као и о покушају насилног одвајања Косова и Метохије из државе Србије.''  Владика Артемије сматра да ће време од 1991. године, време епископовања његовог,  бити обухваћено ''када се буде писало о догађањима у вези распада некадашње СФРЈ, као и о владавини УНМИК-а на Косову и Метохији.

Немерљив је значај појаве књиге ''Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку'' у овом судбоносном тренутку када светски моћници настоје да ''све  те шиптарске злочине кроз векове, као и ове најновије почињене над српским народом и његовим светињама (порушено и оскрнављено преко 150 цркава и манастира, на стотине гробаља и других споменика културе) од јуна 1999. године, награде давањем независности Косову и Метохији, односно одвајањем Косова и Метохије од Србије, стварајући тако другу албанску државу на Балкану.'' Ова књига '' представља глас савести и погажене правде која вапије на небо''.

Професор Живојиновић нас је сјајним историјским предавањем провео кроз векове од Косовског боја до данас. Чврстим и необоривим историјским чињеницама сведочио је српско страдање и нестајање на овим просторима.  Јасним и разумљивим језиком изнео је историјску истину коју многи само слуте.  Болну истину која позива на размишљање и отпор безнађу у које нас води незнање, незаинтересованост и духовна запарложеност у којој нас комунизам држи деценијама...

И реч госпође Славице Радомировић је кратка, јасна, недвосмислена. Реч – аргумент. Све је добро одмерено, ничег сувишног. Кристално јасно и стамено излаже објашњења о докуменатима са светог нам Косова и Метохије, документима које је сложила у ову књигу наше и Божије Истине.

Бележим беспрекорну организацију у којој се само погледима договара. Књига технички и дизајном савршена...

Тема о којој се говорило је сурова и тешка. Али, то је наш живот и наша судбина. И наш пут који нам је Господ одредио.           

После завршене промоције присутни се не разилазе. Прилазе преосвећеном владики и његовом секретару. Разговарају међусобно. Ту је група чланица Кола српских сестара из Прокупља. Питање једног голобрадог момка: ''Зар овде није било места и осталим владикама?'' – покренуло је бујицу питања која, као и ова књига, вапију за одговором.

Да ли је могуће да од црквених великодостојника никога није било да подржи владику Артемија који сам,  али упорно и неустрашиво стоји на бранику вере и свега што нам је свето? Шта би било када би сви, као један стали у одбрану Српских земаља и Српске Истине? Шта би било када би сви, као бедем чврсто стали у одбрану Косова и Метохије, када међу нама не би било Бранковића? И,  зашто нека ''браћа у Христу'' дозвољавају да владика Артемије сам води ововремену ''Косовску битку''? Зашто га неки, чак спречавају у томе на све могуће начине?

Није наш владика сам. Он има верни и одани народ који за други пут, сем пута Господњег, не зна. Има наш владика Господа у кога се узда. А ми се Господу молимо за владику и његово верно стадо, за српско Косово и Метохију и за цели српски народ у расејању и у Отаџбини.

 

У Прокупљу, 23. октобра 2008.г.

Горица Тркуља

Извор: Српске Новине