|
|
||
|
Помаже
Бог,
православна
браћо и
сестре! Кажу да је интернет као једна обимна књига са неизмерно много страница и кажу да свако на њему може наћи оно што га интересује. Наравно то неписано правило важи и за нас православне вернике па смо тако у прилици да посећујемо јако поучне, лепе и интересантне презентације посвећене православљу. Ова презентација ће настојати да на неки начин употпуни оно што је већ на располагању. Акценат ће бити на одбрани и љубави према православној вери, али наравно и критици сваког погрешног потеза или лоше намере, а највише ће на удaру бити они који не осећају довољно љубави према својој браћи и према православној вери уопште. Тако нпр. већ дуже време наши великодостојници се ретко изјашњавају и обраћају верницима, а кад то и ураде те информације су углавном уопштене или пак неприличне да се често питамо кога то они заступају и са каквим намерама. Нико не може да има тапију на истину, а посебно ако се не пружи прилика и другој страни да изнесе своје мишљење. Познато је да смо ми Срби јако емотиван народ и да се лако везујемо за оне који нас воде, па је и манипулисање народом малтене постала наша традиција. У таквом миљеу тешко се препознају праве вредности па се треба и те како борити да праве вредности дођу до изражаја, а не да их манипулатори и властољубци угуше. Комунистичка неман је на све могуће начине, на жалост, веома успешно подривала нашу цркву и гушила верска осећања у нашем народу, а последице тог не малог утицаја видимо и данас где се лако уочава комунистички систем вредновања где није битно какав си верник или пастир, већ да ли си климоглавац, ћутолог или неко ко би могао да засмета и угрози тренутно стање и позиције. Зато се сетимо речи српског златоустог владике Николаја: ''Ако неко каже: Јуче је била опасност по нашу цркву, а данас је та опасност престала, страшно се вара. То је трубач који свира на спавање. А ми морамо имати у ово време што више трубача који ће свирати на буђење, на устајање, на приправност, на одбрану. Јер онај ''непоменик'' коме је наш свети народ са својим свештенством осујетио ''оваплоћење у форми закона'' ипак иде по овој земљи као дух, као авет, дејствује, дејствује и дејствује.'' А ко данас дејствује, дејствује, дејствује? На жалост највише дејствују управо они који би морали први да затрубе на приправност и одбрану. Не дејствују баш сви, а они који то не раде, углавном ћуте или се праве као да се ништа не догађа, а ако се неко и усуди да затруби на узбуну бива склоњен у страну или рашчињен као нпр. Владика Дамаскин чији прогон је почео 1981.г. кад је покушао да јавно објави да су за пожар у Пећкој патријаршији криви шиптарски терористи или нпр. Владика Артемије је само формално епископ Рашко-Призренске епархије јер је направио исту “грешку” када је подносећи тужбу међународном суду желео да оптужи све оне који су криви за рушења и страдања, а за грех му се узима и то што није пристао да обнову наших порушених светиња обављају управо они који су их порушили а који и даље скрнаве наше светиње по Косову и Метохији. Истинска вера и родољубље никад нису и никада не би смели бити мана. Зато не смемо да дозволимо да нам неспособни и издајице намећу накарадне системе вредности где добро није добро, а зло није зло већ може и овако и онако, све у зависности ко подмићује, поткупљује или коме се додворава. Безбожнички пастири и навике које су у Цркву унели комунисти су се толико осилили да чак одбацују учења двојице духовних хероја, двојице највећих српских савремених религијских ствараоца, Др. Николаја Велимировића и Др. Јустина Поповића. Уместо да им духовна храна буду дела Владике Николаја и Аве Јустина они се у својој интелектулној немоћи утркују ко ће боље да прода веру за вечеру. Међутим и то раде трапаво јер и за то треба имати бар неки интелектуални ниво или бар довољно глупе вернике. Очигледно је да ни један од ова два услова није испуњен, али то њима не смета да у бесцење продају и верске и националне интересе. Зато не треба ћутати, јер ако ћутимо они ће бити веома близу да поменути други услов буде на њиховој страни и тада ће се зло јако тешко зауставити. Ћутање даје амнестију издајницима, а како се требе понашати најбоље говоре речи Светог Теодора Студита: "Заповијест је Господња да не останемо нијеми у временима када је вјера у опасности. Када је у питању вјера, нико нема право да каже, 'ко сам ја?'. Нема право ни свештеник,..ни владар,..ни земљоделац,..ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нијем и незаинтересован!?" (Пос.2,81) или 15. канон: А они, који се одељују од општења са својим предстојником због какве јереси, која је од светих сабора, или Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења. Или 45. правило
Св. Апостола: Поставља се питање како разговарати са неким ко избегава разговор и не жели да чује добронамерна мишљења својих верника. Одговор је једноставан: указивати на грешке на све могуће начине. Да осете и да виде да им нећемо дозволити да нас уједињују са онима који су благосиљали убице стотине хиљада деце, мајки и очева, и то само зато што су били православне вере. Такав злочин је незабележен у 2000-годишњој историји хришћанства. Ако већ трче у загрљај “сестринској цркви” да ли то значи да се “сестрица” покајала што je благосиљалa злочинце и што су њени “свећеници” директно учествовали у злочинима. Но, све се ради тајно (да ли због стида или незнања?), па се може само нагађати о чему се преговара. Питамо се да ли се можда од “сестрице” тражи да и она канонизује Јасеновачке жртве које су неспорно истинске хришћанске жртве или се то ми можда спремамо да из календара избришемо све српске светитеље као што су већ избрисани једном канонизовани Јасеновчки новомученици који су били и који би морали остати у календару СПЦ 31 августа по старом (православном) или 13. септембара по новом (римокатоличком) календару, за спомен и упозорење васколиком хришћанству. У склопу www.PravoslavljeDanas.info већ је почела са радом отворена и нецензурисана православна трибина. Циљ нам је да се на ''ПРАВОСЛАВНОЈ ТРИБИНИ'' разговара отворено и искрено, да из беспућа у коме се налазимо покушамо да укажемо на прави пут, да истакнемо праве вредности, а истовремено да уперимо прст на све оне који нису дорасли да нас духовно представљају или воде. Желимо да говоримо о проблемима са којима се свакодневно сусрећемо, о осипању и нестајању нашег верног народа, о притисцима којима је изложен, о покатоличавању, о утицају разних верских секти, о отпадању од вере и начинима да се православље сачува и да се одупре свејереси у којој се заглибило. Драга православна браћо и сестре, жеља нам је да исповедамо истинску бригу за нашу СВЕТУ, САБОРНУ И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ, и да се приближимо ИСТИНИ и ЉУБАВИ тј. нашем ГОСПОДУ - ИСУСУ ХРИСТУ! Снагу и наду да ће добро победити зло даје нам Сопоћански апел из 2001 године и ово је прилика да им дамо подршку и да станемо уз цвет српског монаштва. О намерама и о делима свих нас Бог ће судити. Како ми право говорили и радили, тако нам Бог помогао
|
Трубачи
свирају на
спавање
|
