Ако страда зато што је непослушан Цркви онда је то крајње неправедно и непоштено образложење. Владика Артемије са пуним правом одбија да порушене Светиње обнављају исти они који су изметом својим поганили рушевине њене. Човечно је и његово непослушање *институцији* по коме он очински брижно одбија да пошаље свештеника и нејач његову у ове "обновљене" и етнички-чисте Парохије препуне крвожедних и србожедних "парохијана"... Заиста је малено и незнатно непослушање његово наспрам многих других у Телу Христовоме. И заиста, ако ли се у кажњавањима Артемија пројектује непогрешна Црквена правда, какву ли тек онда суспензију и казну заслужује онај епископ који мимо свих Црквених одлука скрнави поредак богослужења и народ Христов слуђује и какав ли тек прогон заслужаје онај епископ који ни "комарчаке савести" више нема те се јавно и парадно моли са латино-јеретицима на саблазан свенародну и на жалост свенебеску (ср. Ава Јустин, 45. Ап. правило, Хум. екуменизам)? Заиста, у кажњавањима непослушног Артемија нема никакве правде и никаквог права сем "римског права" чија се пунота пројавила и сав свој уметнички израз објавила у шпанским ломачама и гиљотинама, у јасеновачким казаматима и фратрима...

Да ли он можда страда због среброљубља, луксузних станова, неимарске похлепе и неке му косовске уживанције? О, колико је само лажи и сплетки произвео овај "извор близак Патријаршији" и колике је блажене венце оплео око главе кроткога Артемија. Наравно да ту ничега истинитог нема, но чак и да има, зар би он тада био заисти једини среброљубиви и финансијски сумњиви епископ у Цркви Светосавској? Да ли су заиста сви остали толико беспрекорни у подвигу и подобију Христовоме? И чиме ли су дошли само на Косово беструјно, на Косово безводно, на Косово безмирно, ови ненадани ревизори, ови ревнитељи монашке части и поштења? Да ли табанима светога патријарха Павла? Да ли трабантима? Да ли москвичима? Да ли носећи тешке крстове поста, подвига и сиротиње Христове? ... О. заиста, заиста само наиван може да поверује да су све оне клеро-медијске сплетке истините. И само безумник може да помисли да владика Артемије живи у некој удобности, расипништву и стицању у логору косовскоме у коме је свака ноћ питање живота или смрти. И заиста, само безочник нема очију да види у какавом благостању и луксузу, у какавом подвигу спорта и разоноде живе многи епископи данашњи.

Лукаво је и бесрамно скретање теме на оца Симеона (секретара епископа Артемија) који је, тобож, посвађао Теодосија и Артемија. Лукаво је и бесрамно поред исповести госпође Косаре Гавриловић у којој она обелодањује праву природу сукоба:

"Синод већ дуже времена покушава то да учини (=да смени Артемија). Владика је у више наврата оптуживан за финансијске малверзације без икаквих стварних доказа. У јесен 2004. покушали су да га прогласе лудим. Чак су и мене покушали да убеде да је оболео од озбиљне душевне болести. Тада јеромонах а данас Владика Аустралије и Новог Зеланда, Иринеј Добријевић, и Викарни Епископ Теодосије липљански, звали су ме телефоном и тражили да се сретнемо како би ми подробно објаснили душевно стање Владике Артемија. До тог сусрета никада није дошло. Мене нису убедили, а не верујем да су били успешнији ни код других."

Но шта то има, браћо моја, овај владика а да гонитељи његови немају? Шта има толико непослушно, толико неподобно, толико неваљало па мирна Бачка из гробова окречених тако бесовито режи и кидише на јагње ово косовско? Шта има толико битно па се цела екумена уротила против њега несретника? Има, браћо, он, заиста има нечега нарочитог и јединственог у бићу своме и епархији својој и манастирима својим. Има Предивног Господа Христа и Спаса нашега, има Светлост света (Јн.8,12) коју свет наново омрзе и наново разапе у дане наше. Има ваплоћену Љубав коју апостолски искрено и јустински силовито љуби.

Има ваплоћену Истину од које никако не одступа и коју је исповедио у три големе свеске и у њима осветлио сву таму новодобске догматике (=философије живота), таму која је и народом и науком и теологијом сасвим овладала и сасвим их помрачила. Ове светлеће томове његове већ годинама нико не жели озбиљно да разматра, нико да усвоји, нико да примени, нико да поган новотеошку уклони, јер - шта је сва ова `артија његова, шта света и апостолска вера, шта Предање, шта Светлост, наспрам сјаја латинског злата, наспрам протестанке луде љубави човечје, наспрам помрачене Европе и научно-митолошких идола њених, наспрам романтичног уједињења смртоносца и осмрћеног човека, наспрам "живота који не може да чека" вечно небитије своје.

*О, Господе Христе, Ти који сваку тајну срца човечијег познајеш, Ти који сву муку и тугу чеда Твога Артемија у Вечности сабираш, Ти Који му венац мучеништва у ове дане тмине и помрачине припремиш. Дај му снаге, дај му наде, дај му вере да отрпи све прогоне ове, да отрпи све латино-аријанске шибе и линчовања и да Тебе који си Почетак и Крај на крају тмине ове угледа и да Тебе, Светлости у вечности вечно загрли! Амин!*

Жељко Петровић

Каталог Православних 
ресурса на интернету

Насловна

 Уводна реч

Сопоћански апел

Трубачи свирају на буђење

 Трубачи свирају на спавање

Јасеновац

  Православна трибина

Архива порука

Вера Божанска

 Библиотека

 Aдресар