[tribina] Šamar u testamentu patrijarha Pavla

[ANTIC.org-SNN]

Mirko Đorđević, sociolog religije, objašnjava zašto je SPC u zavadi sa vaseljenskim patrijarhom i kakve su čije šanse da dođe na svetosavski tron

 

Šamar u testamentu patrijarha Pavla

Milica Petrović 

Srpska pravoslavna crkva prolazi kroz 40 dana žalosti za upokojenim patrijarhom Pavlom. Tek kada prođe taj period, pristupiće se izboru novog patrijarha. Sledeći poglavar preuzeće SPC koja je u poslednjih 20 godina veoma ojačala i danas u društvu ima važnu ulogu.

- Još živimo u senci patrijarhove smrti. Činjenica je da je on svojim asketskim životom i ponašanjem zaslužio poštovanje, jer mu je harizma koju je posedovao i kao čovek i kao duhovnik, nesporna. Istorija će, naravno, ocenjivati i njegove uspone i padove, uspehe i neuspehe... Definitivno je to da je iskreno ožaljen - kaže u razgovoru za NT sociolog religije Mirko Đorđević.

- Međutim, neobična je ta stvar, koja se dogodila na samrtnoj postelji. Svima nama - javnosti, državi i crkvi on je opalio šamar, iako je bio blag čovek, kome je i reč „šamar“ bila, čak, ružna. Pripremali su mu, kako je red, kriptu u Sabornoj crkvi, gde patrijarsi srpski počivaju, pričali su i o mermernoj grobnici u Hramu svetog Save, a kada su otvorili testament, pisala je njegova želja da bude sahranjen na običnom manastirskom groblju, koje do skoro nije bilo ni ograđeno. To potvrđuje njegovu skromnost. 

Kako ste vi doživeli ispraćaj patrijarha Pavla?

- Crkva je na dan sahrane imala pravo da bude i pomalo nezadovoljna. Od 14 poglavara pomesnih pravoslavnih crkava došla su samo dvojica patrijarha. Nije bilo ni moskovskog, ni komšije iz Bugarske... 

Moskovski patrijarh je bio sprečen bolešću!

- Zna se kako se u diplomatiji „čita“ takva sprečenost. Ipak, počast je iskazao prvi među jednakima, vaseljenski patrijarh Vartolomej I, sa kojim su naša i ruska crkva u lošim odnosima. On se na sahrani poneo veličanstveno. 

- Kada je završio monaško opelo nad pokojnikom, izgovorio je i jedan pasus, koji nijedan list nije objavio. Televizija, ipak, nije mogla da iseče taj deo, pa smo videli kako je nad patrijarhovim odrom izgovorio da srpsku crkvu čekaju sad mnoga suočenja i veliki izazovi, poput rešavanja problema sa makedonskom crkvom. 

- Naša crkva je, naime, zvanično odbila da primi na sahranu delegaciju makedonske, kanonski nepriznate, crkve. Vartolomej I je nad odrom opomenuo SPC da se mora raditi na pomirenju, kao i svuda u svetu. 

U kakvim je odnosima SPC sa vaseljenskim patrijarhom?

- Već godinama je Srpska pravoslavna crkva (SPC) u veoma zategnutim odnosima sa Vaseljenskom patrijaršijom u Carigradu. Ruska crkva je gotovo sasvim prekinula odnose sa Vartolomejom I. Njega i ne pominju u liturgiji, gde se po pravilu po redu izgovaraju imena patrijarha. Vartolomej I je, po definiciji, prvi među jednakim patrijarsima, prvi po časti u pravoslavlju, a popularno ga svuda nazivaju pravoslavni „papa“. 

Zašto su odnosi zategnuti?

- Vartolomej I traži novo lice pravoslavlja za 21. vek, i zagovornik je ideje da sve pravoslavne pomesne crkve zbliži da jedinstveno nastupaju. Po mom mišljenju, on je jedan od najbriljantnijih intelektualaca sveta i piše, čak, na sedam jezika. Mlad čovek sa vizijom da izgradi pravoslavnu crkvu za novu Evropu. Tome su se usprotivili Rusi i mi. Pregovori su trajali dugo, jer je Vartolomej I veoma uporan. Na kraju, naša crkva je prelomila i poslala dvojicu vladika da potpišu taj dokument u Šambeziju (Švajcarska). Dokument su potpisali episkopi, bački Irinej i braničevski Ignjatije. Ali, kada su se vratili iz Švajcarske, vladike iz Sinoda su ih naterale da potpise zvanično povuku, što su oni i morali da urade. 

Šta je u osnovi ideje Vartolomeja I?

- Da se pravoslavlje ne cepka, da ostavimo po strani nacionalne osnove. Srbi i Rusi su mu odmah odgovorili „drvljem i kamenjem“, ubeđeni da on hoće da bude pravoslavni papa. Crkve, osobito na Balkanu, prošle su kroz period poslednjih dvadesetak godina, kada se kod njih javila nepreležana bolest - filetizam - što je, prevedeno, crkveni nacionalizam. Tada se na prvo mesto stavlja svoja nacija i pleme, a tek onda vera. Vartolomej I tvrdi obrnuto. Zato on i dalje vodi pregovore i trpi iste kritike. Među njegovim protivnicima čuje se i stav: „Šta ćemo mi u Evropi, kad smo pravoslavci i tamo ćemo biti manjina?“ 

Na koje sve načine Vartolomej I nastoji da reformiše crkvu?

- On ne želi da dira crkvenu dogmu, čak ni u tradicionalno crkveno ustrojstvo ne zadire, ali smatra da pravoslavlje mora da se okrene 21. veku. Osim te teze, pre svega, je to da se ujedini i uzdigne iznad uskih nacionalnih granica. Ne možemo mi i Bugari istu službu da služimo, a kada zarate dve države i mi u crkvi da se „koljemo“. Otpor na ovu njegovu „formulu“ je primetan, baš u ime ovog nacionalizma, kako kod nas tako i kod Makedonaca, Bugara... 

- Crkva mora da se osavremeni. Ne razmišlja mladi Srbin koji sedi u kafiću isto kao što su mislili njegovi preci u vreme Stefana Prvovenčanog. Crkva ne može da se drži starih prevaziđenih stvari, nema više ni careva, ni kraljeva, već mora da prihvati demokratiju. U protivnom, Vartolomejeva teza glasi - „ako se crkva ne osavremeni, ne progovori, ne posvedoči istinu, svi ovi mladi postaće muzej starina“.

- Pogledajte samo kog se mi još kalendara držimo. I Bugari i Grci su prešli na gregorijanski, još se samo mi, Rusi i deo pravoslavne jerusalimske crkve ne odričemo julijanskog. Uprkos tome što je astronomija dokazala, a to je učinio naš naučnik Milutin Milanković, da je Božić 25. decembra, mi ga još slavimo mimo sveta. 

Ima li kod nas pokušaja modernizovanja crkve i kako prolaze nove ideje?

- Sukob odavno potresa našu crkvu. Nastale su dve struje - „novotarci“ i „tradicionalisti“. Već se godinama oko toga lome koplja, stvari su izašle na ulicu. Među tradicionalistima je paradoksalno veliki broj mladih ljudi. Oni ne prihvataju nikakve promene, dok ih jedan broj vladika zagovara. Problem se tiče liturgije - služenja, pri čemu tradicionalisti ne žele da se odreknu baš ničega kako se čin liturgije ne bi uopšte razlikovao od onog kojim se vodio Sveti Sava. 

- Novotarci među kojima su vladika braničevski Ignjatije i šumadijski Jovan, pak, traže da za sve vreme liturgije zavesica na oltaru, koju sveštenik često navlači, bude razmaknuta, jer između oltara i naroda ne sme biti podele, kao u doba Vizantije, tvrde. Traže da se u liturgiji upotrebljava samo savremni srpski jezik, a tradicionalisti smatraju da neka mesta moraju da se pevaju na staroslovenskom jeziku i da prevođenje ne dolazi u obzir. 

Ima li još razlika?

- Neki sveštenici već primenjuju nešto izmenjen način. Do sada, u obredu, onaj ko se krsti odriče se sotone, ili Jevreja koji ubiše Hrista. Hrista je rimska vlast osudila i ubila, a ne Jevreji. Ne bi trebalo buditi taj duh antisemitizma. Što se tiče oštrih sukoba po liniji liturgijske reforme, pokojni patrijarh Pavle je bio na sredini. Ovo je bila vruća tema na prošlom saboru i biće opet, a mislim da se skoro rešiti neće. 

Ko je od kandidata za novog patrijarha, za koje se pretpostavlja da „vuku“ najviše glasova, blizak političarima?

- Amfilohije je u vreme Miloševića bio blizak političarima. Irinej bački takođe. On je Miloševiću krstio unuka. Ima sposobnost da se prilagodi brzo vlastima. U tome ga ne treba osuđivati, jer crkva treba da bude uz vladara, ne može biti u opoziciji. 

- Amfilohije nije mnogo popularan u laičkim krugovima u Beogradu, a Irineja bačkog ne vole neki krugovi u crkvi. Zovu ga „papista“, jer je izjavio pre nekoliko godina usred Beograda da će rimski papa imati pravo prvenstva u celom hrišćanskom svetu. Ali među studentima i bogoslovima ima popularnost. 

- Episkopa zvorničko - tuzlanskog Vasilija Kačavendu, opet, bije glas da je ogrezao u velikom bogatstvu. On ima podršku bosanskih vladika, regionalno najbrojnijih. Episkop Grigorije ima jednu smetnju - mnogo je mlad. Njega povezuju za aktivnu političku opciju u Srbiji, ali i u Bosni.

 


Živa veza između Patrijaršije i Andrićevog venca

Kako iz Vašeg ugla izgleda međusobni odnos crkve i države danas?

- Na primer, u slučaju papine smrti, predsednik Italije nikada ne bi proglasio tri dana žalosti. Relacija država - crkva će biti aktuelna sada oko izbora. Država nema prava da se meša u to, međutim živa je veza između Patrijaršije i Andrićevog venca. Nijednom vladaru nije svejedno ko će biti novi patrijarh.

 


Poseta

- Dolazak Vartolomeja I u Beograd je važan čin. Do sada se nije desilo da ga ne primi posebno i vladar zemlje koju je posetio. Nisam video da je predsednik Tadić primio Vartolomeja I. Sećam se da Tito nije propuštao priliku da primi vaseljenskog patrijarha.  

 


Dolazi li papa u Srbiju?

- I pokojni patrijarh i mnoge vladike imali su običaj da kažu: „Šta se plašite da papa dođe, pa koji smo mi Srbi da ga se plašimo?“ Postoje podele, jedno krilo koje „nema ništa protiv, ali još nisu sazreli uslovi“ i tako uporno koristi tu floskulu, ali ima i veći broj onih, koji se ne bune. 

- Tadić je sada papi obnovio poziv da dođe, jer on već ima jedan, koji mu je Milošević uputio. Međutim, papa, iako ne krije da bi rado došao, odbija to dok ga ovde ne sačeka zvanično i najbrojnija crkva. To bi nam otvorilo velika vrata na Zapadu. Od te posete veću korist bi imala Srbija, nego sam papa. Mada, njega Beograd zanima i zbog toga što bi mu bio odskočna daska - da jednog dana stigne u Moskvu. Ali na to, kao i njegov cilj da ujedini sve hrišćane, još će se mnogo čekati. 

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/158/

-------------- следећи дио --------------
HTML прилог је прочишћен..
Адреса: <http://pravoslavljedanas.info/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/attachments/20091208/beafab0a/attachment-0001.html>