[tribina] Tomislav Krsmanovic: SRBIJA I MEDJUNARODNA ZAJEDNICA.

[NN]

Tomislav Krsmanović                                                                       22.3.2010 godine 

Pokret za zaštitu ljudskih prava , pdsednik                                                                                                                                                                               

Tel.3511829 ; Mob tel-064-3095176-    www.tomislavkrsmanovic.com                                                                                                           

 

 

 

SRBIJA  I  MEĐUNARODNA  ZAJEDNICA.
 

Sve dosada nedostaje celovita i objektivna naučna analiza uzroka  nesporazuma naše zemlje sa tzv. međunarodnom zajednicom, još nije naučno rasvetljena međunarodna uloga i opredeljenost naše zemlje u prethodnom periodu i danas. Može se slobodno reći da naša današnja država nema naučno fundiranu strategiju- KAKO SE PONAŠATI  SA MEĐUNARODNOM ZAJEDNICOM U DANAŠNJEM VRLO  SLOŽENOM  I BRZO MENJAJUĆEM SVETU .

 

Srbija je iskopnila u svakom pogledu, pa i  kadrovskom. Decenijska kratkovida razorno štetna komunistička privilegija partijaca, uz značajno isključenje partijski nepripadne većine, se porazno odražavala na poštovanje načela sposobnosti. Navodni, umišljeni ‘’ mudri čuvari vlasti, narodnih interesa’’, ustvari notorne nezanalice, su skrajnuli, potkresali, skraćivali sistematski  najjjače mozgove. Još je poraznije bilo dejstvo tranzicije, u Srbiji danas ima tako malo mudrih: nestali su u ratovima, podelama zemlje ( prethodna državna administracija SFRJ je bila daleko bolje kadrovski opremljena nego li današnja Republika Srbija); ili su odneti prevremeno boleštinama, utonuli u brige, beznađe i razočarenje, ili poroke; ono što je preostalo niko ne ume, niti želi da koristi; uvrežio se prezir prema starima-a oni su riznica mudrosti; mladi puni energije i ambicija prezreni beže glavom bez obzira iz zemlje. 

 

Nedostatak stručnih vrhunskih kadrova danas ima katastrofalne posledice u Srbiji, na svim nivoima. Otuda odluke manjkaju u kvalitetu u preduzećima, ustanovama, pa sve do naše državne međunarodne politike i odnosa sa stranim državama. (Pa  nažalost kada se radi o raspamećenim pojedincima u njihovim mikro-serdinama).

 

Pojedini segmenti tzv. međunarodne zajednice, pojedini naši susedi, ili države koji nisu prijateljski  nastrojene prema nama, zloupotrebljavaju ovakvo stanje, našu snemoćalost, siromaštvo, izopštenost, da nas zbrzavaju, nalaze zatečenim, zastrašuju providnim trikovima, da nam prave zamke, da nas ucenjuju, da bi nam tako nametali brzoplete neodmerene, pogrešne odluke na našu štetu.

 

Srbiji je neophodna nova strategija odnosa sa međunarodnom zajednicom i stranim državama, kvalitetnije odluke, oslanjanje na najstručnije kadrove i ustanove, jednom rečju potrebna je dubinska , korenita reforma. 

 

Mi smo gubitnici, ali se možemo izvući iz sadašnje pozicije, upravo mudrošću i radom. Setimo se medijske poruke narodu nemačkog poraženog generala na kraju Drugog svetskog rata- Мi smo gubitnici u ratu, pobedimo u miru, svi složno na posao, pobeda će biti naša. Slično je bilo i sa Japancima, umesto očaja i beznađa, okrenuli su se kultu rada, lojalnosti radnom mestu, porodici, društvu, zajednici, međusobnom uvažavanju. Svedoci smo, vrhunske duhovne vrednosti su odnele pobedu. Pogledajmo Kineze, ima ih milijardu i tristo miliona, a svakog svoga čoveka gledaju kao malo vode na dlanu, a nas ima nekoliko miliona, a kada vidimo jedan drugoga takoreći se gledamo preko nišana (  Dobro se zna otkud ovo ludilo kod nas).

 

Tako i mi treba da postupimo, pobedimo otrovni izdžikljali korov komunizma –korupciju, privilegije, beneficije, zavidljivost, mržnju, prevaru, izdaju,  lopovluk, pljačkaštvo, nepotizam, mafijaštvo, konspirativnost, nerad, svakojake uvežene poroke-vratimo se našim izvornim vrednostima, ostvarimo duhovni preporod.  Bićemo sigurni pobednici, takvi smo bili ranije, steći ćemo poštovanje sveta. Ovako nas niko ne zarezuje niti ferma ni za šta . 

 

SFR Jugoslavija je sve do svoga raspada bila od svih socijalističkih država najbliža Evropi, Tito je bio visoko cenjen na Zapadu. Jugoslavija je bila proglašavana za šampiona demokratizacije, da je zavela samoupravljanje vrhunski domet humanosti, viđena  kao borac za mir, za međunarodno zbližavanje, dobijala je kredite, bila slavljena.

 

A zatim od 1990-ih godina Jugoslavija postaje od razmaženog mezimceta, odbačeno pastorče Zapada. 

 

Zašto? Dalje želim da objasnim ovu, na prvi pogled,  kontradiktornu evoluciju. 

 

Do problema sa međunarodnom zajednicom je počelo da dolazi pomalo početkom 1970-ih godina prošlog veka, da bi se odnosi ubrzano kvarili 80-ih, a naročito 90-ih godina. Ovakva prvo postepena, pa onda drastična izmena orijentacije sveta prema našoj zemlji, nije bila uslovljena kako to nažalost neki misle pogrešno, nekakvim greškama Jugoslavije, ili Srbije do 2000 godine. Uzroci su drugi: velike sile su odlućile da rasformiraju SSSR, SFRJ, ČSR, da uklone komunizam, da prekroje granice sveta, da ih podese onako kako to njima odgovara. To je bio proces koji je bio koncipiran i iniciran postepeno, paralelno, sa sve prisutnijom rastućom krizom u SSSR-u, i socijalističkom bloku. Ostvarenje ovoga nacrta je išlo najteže na Balkanu, jer je ovo područje najkomplikovanije, etnički krajnje usitnjeno, desile su se nepredvidljive sučeljene nacionalne reakcije. 

 

Kola su trebala da se slome na Srbima. Njihova prirodna reakcija je bila neslaganje.

 

Treba istaći da su se  komunisti tom projektu snažno odupirali, oni su bili moćni, pustili su duboke korene. Ali su najžešći otpor pružili Srbi, jer je novi nacrt država bio najviše na njihov uštrb, lider Srbije Slobodan Milošević se usprotivio takođe. 

 

Dakle, ne radi se ni o kakvim lošim momcima Srbima, nego o igri planetarnih koincidencija, kockice su se složile na štetu Srba. 

 

Nova demokratska vlast koja vlada od 2000 godine je za integraciju u EU,  pro-evropska je, Srbija je postala članica NATO Partnerstva za mir, naši državnici se odnose vrlo učtivo i dimplomatski prema svetu, naši građani uprkos sankcija, izolacije, NATO bombardovanja, razbijanja SFRJ, izgona Srba sa Kosova i drugih teritorija, uprkos laži i satanizacije Srba, ne gaje mržnju prema zapadno evropskim zemljama, naprotiv , primaju strance sa najvećim gostoprimstvom i ljubaznošću. Naš narod je za vreme poluvekvovne vladavine"komunizma" sanjao kraj toga sistema, da se priključi Evropi, gde je uvek video svoje mesto, bez obzira što su postojale pravoslavne i pan-slavističke ideje. Uprkos svega, danas je većina građana naše zemlje ipak za pristupanje Evropi i integraciju u međnarodnu zajednicu, neki  su želeli da uđemo i u Nato ( o tome narod Srbije treba da se izjasni na referendumu). 

 

Narod se pita zašto je  naša zemlja "bela vrana", zašto nije takođe pristupila Evropi kao i druge zemlje u okruženju? Naša zemlja je to htela, ali to nisu htele velike zapadne države, to jest one su to želele- ali pod uslovom da se odreknemo Kosova, juga Srbije, Vojvodine, da pređemo preko izgona Srba iz Krajine, Bosne i Hercegovine, da na sebe prihvatimo zločine koje nismo počinili, da priznamo da smo mi sveopšti krivci za sve što se ovde dešavalo od početka 1990-ih, da smo mi genocidan narod. 

 

A u stvarnosti je obratno, Srbi su u prošlosti ble najveće žrtve genocida. 

 

Ima tu još nešto, Srbi su konstitutivan narod, narod junački, moralan, čestit, najuzvišenijih duhovnih osobina ( uz napomenu da ove tvrdnje važe naročito za period pre zavođenja komunizma, budimo optimisti da će delimično izmenjeni Srbi doživeti novi duhovni preorod, on se već krajnje stidlijivo nazire). Oni se ne daju, ne savijaju kičmu, imaju svoje stavove koji su drugačiji od stavova velikih sila. Dok su druge balkanske nacije popustljivije, savitljivije,  prema zahtevima velikih ( i zbog toga što zasada velike države ne ispoljavaju aspiracije prema njihovim teritorijama, a što se može vrlo lako desiti u budućnosti). 

 

Stvarni krivci za rat nisu balkanski narodi, nego stranci.

 

Dakle, mi nismo nikada bili protivnici Zapada, mi smo za integraciju u strukture međunarodne zajednice. Ali logično, to ne možemo prihvatiti na uštrb naših nacionalnih interesa. ( uz napomenu ‘’da sila ne pita’’, ‘’ koga je mititi, nije ga ljutiti’’, sa moćnim i silnim moramo biti krajnje diplomatični, ali  odlučni).

 

Dakle, apsolutno ne stoji da su Srbi loši, pre se radi o tome da Srbe žele sa različitih strana da očerupaju, koriste sadašnju snemoćalost Srbije da joj se svete za istorijske poraze, da peru vekovne komplekse, da joj otmu nešto za sebe. A svet želi da Srbe  podmuklo zaplaši da se ne brane, da ih ubede da zato što čuvaju svoje da su loši, nacisti, zločinci, ubice, kanibali, da su genetski opterećeni, ‘’NEBESKI NAROD’’, da se bave prošlošću, itd, itd.

 

Rašireno je mišljenje da se ovo sveopšta stradanija, da  su se ratovi i žrtve od 1990 godine do danas, mogli izbeći.  Sa svih strana se govori o DIVIDE ET IMPERA, ZAVADI PA VLADAJ. Današnje povlađivanje drugim nacijama na štetu Srba  i Srbije u Haškom sudu i na drugim mestima,  se vidi kao bacanje nove jabuke razdora, nova balkanizacija. Ne samo Srbi, nego sve češće i Bošnjaci i Hrvati, pa čak i Albanci, su skloni da procene da  nijedan balkanski narod nije želeo rat, da su ratove potpalili oni sa strane. 

 

A stvarni krivci žele da se ukriju, da krivicu bace na Srbe. Te su zato i osnovali Haški sud. Eto jednog od glavnih uzroka satanizacije Srba: oprati ljagu sa sebe, baciti krivicu na Srbe.

 

A kada se radi o stalnim zahtevima međunarodne zajednice da se isporuče Haški optuženici i general Ratko Mladić, sve osvešćenija i zrelija ne samo politička panorama Srbije, nego i šira javnost, su skloni da vide u tome ne objektivnu potrebu, nego kao sredstvo ucena i pravdanja produženog izopštavanja Srbije iz Evrope. Jer kada god je Srbija ispunila jedan zahtev,  postavljan je neki novi. 

 

U Srbiji je rašireno ubeđenje da Srbiju ne žele u EU, isto tako kao što ne žele Tursku.

 

Sa druge strane, narod Srbije je sklon da ovu zamagljenu igru objasni kao pokusaj pojedinih segmenata u međunarodnoj zajednici, koji u sponi sa domaćim tajkunima, žele tako da Srbiju drže izopštenu, da u izolovanoj Srbiji stvore KRALJEVINU KRIMINALA, da tako u Srbiji ovekovece despotiju , konfuziju, pljacku vecine gradjana. Jer njima odgovara slaba Srbija. Rašireno je mišljenje da je neformalna  vlast svesno satanizovala srpski narod van zemlje, da bi ga tako diskreditovala i tako ostala jedini predstavnik ovde. Da bi tako sačuvali  svoje pozicije, jer ako bi došla demokratija ,ne bi mogli da švercuju, privatizuju za bagatelu, da se enormno bogate.

 

Prema pojedinim analitičarima tu se naziru i uticaji geo-okruženja i njihovih moćnih lobija u svetu, koji sistematski odbijaju našu zemlju od EU, Zapada, da bi nas tako držali u izolaciji, bez moćnih saveznika, da nam tako lako mogu otimati naše teritorije.  Dok bolje obavešteni analitičari zaključuju da se iza svega nalaze zastrašujuće  teze snaga mraka, koje tako stvaraju haos, konfuziju, zavade, i ustvari žele da nastave i ukriju ubrzano slabljenje većine građana, izolaciju, i međusobne tenzije, žele da ovde ovekoveče balkanizaciju. I da tako Srbiju i Srbe slabe iznutra, da ne mogu da brane svoje teritorije, da privređuju, i da se rasplođavaju.

Predočavam od naše strane prisutno idealizovanje želja i ciljeva tzv.međunarodne zajednice, navodno da je međunarodna humana, plemenita, da ona ovde želi da zavede poštovanje ljudskih prava, da Srbiju izvede iz krize, da Srbija bude bogata, pravna država, da ovde poteku  med i mleko. Kakva zabluda, kakva naivnost! U politici plemenitosti nema prema drugima, na delu je jedino valorizacija sopstvenih interesa, ne obazirući se na negativne efekte druge strane.

Ako ovo znamo, i prihvatimo kao činjenično stanje, onda nema mesta razočarenju, ljutnji na svet, pljuvanju, jednostavno to je tako, budimo i mi takvi, dajmo mudar odgovor, a ne obratno, kod nas je još uvek ponekad tuđinac draži od svoga.

Ako ovakvo stanje shvatimo, i postanemo kao i drugi, dake racionalni egoisti, a ne naivni  idealisti, krenuće nam na bolje, a jedna druga vrlo značajna stvar –svet će nas mnogo više ceniti nego li danas. Naivnost i sentimentalnost u politici, lakovernost, su aborižinska rabota.

Uzimajući u obzir ove postulate , može se lakše razumeti zašto su nam pojedine države vekovima činili neviđene štete. Tako su zadovoljavale njihove interese.

Izvucimo pouke! Branimo se bogati brementim vekovnim  tragičnim iskustvima.

Meta su bili vekovima južni Sloveni, i Sloveni. 

Etničko čišćenje Srba na Kosovu traje vekovima, DIVIDER ET IMPERA, balkanizacija, bratski narodi su gurani jedni protiv drugih, kao stoka u klanicu. Nama su posle II Svetskog rata spolja podmetnuli kukavičje jaje komunizam; samoupravljanje, nesvrstanost su koncepti razrađeni u stranim političkim laboratorijama ( kao danas svinjski grip), ugrađen u Jugoslavii da obave dobro poznati rušilački pir. Međunarodno okruženje je stvaralo Kraljevinu Jugoslaviju, proizvodilo komunizam, fašizam, posticalao ratove, stvaralo komunističku Jugoslaviju. Spoljni uticaji su sprečili miran rasplet krize na Balkanu posle raspada SFRJ. Umesto toga je sve pozavađano. Velike zapadne sile su ovde za vreme Tita i kasnije imali svoje ljude, koji su za njih sve odradili, ti isti kadrovi su i danas na pozicijama u neformalnim strukturama. A znamo da Srbijom zvanično vladaju zvaničnici, ali stvarno više tajkuni. A ovi potonji su srž problema, oni opstruiraju demokratsku vlast na svakom koraku. Nemojmo se uzbuđivati što međunarodna zajednica na rečima  podržava Srbiju u  borbi protiv  mafija,  a očigledno da je u praksi sasvim drugačije.  

Bezbroj je primera dvoličnosti tzv. međunarodne zajednice,  koje treba da primimo smireno, i da na njih dajemo racionalne odgovore, umesto pljuvanja. ZNAJMO ZA JADAC! Tako, predstavnici  međunarodne zajednice poručuju Srbiji da je priznavanje nezavisnosti Kosova uslov za integraciju Srbije u EU i druge međunarodne strukture. Oni dobro znaju da Srbija neće nikad priznati nezavisno Kosovo, ali tako čineći , između ostaloga ( jer takodje izmisljaju metodično izgovore da Srbiju ne prime u EU, da je tako drže izopštenu i izolovanu, da je produženo sabotiraju) , žele da ohrabre kosovske tajkune, mafijaše, neki od njih su notorne psihopate ubice.

 

Tako međunarodna zajednica uporno tvrdi da se u Srbiji sve više postuju ljudska prava, da su privatizacije pravične, da ima značajnih pomaka u sudstvu,  Evropski sud u Strazburu tvrdi da je bilo žalbi, ali navodi smešno malu brojku. A mi znamo da je ovdašnja stvarnost drugačija. Čime međunarodna zajednica smišljeno sprovodi strategiju ukrivanja bezakonja u Srbiji, te tako ohrabruje i jača tajkunstvo i mafijaštvo, nepravično sudstvo. Da tako subverzivno  destabilizuje iznutra Srbiju i ovaj region. 

 

Kriminalci, mafije, tajkuni su glavna krava muzara novog globalnog poretka. Njih velike sile jačaju u svakoj zemlji gde je to moguće, zloupotrebljavajući unutrašnje slabosti ogromne većine zemalja na planeti, koje su svaka na svoj način u nekoj krizi. Moćne države metodično jačaju širom planete kriminal, korupciju, kršenja ljudskih prava, onda dolaze navodno da mire, da se tako infiltriraju, da stvari pogoršaju, i da slabe druge, a jačaju svoje pozicije.

 

Posmatrajmo međunarodnu zajednicu i pojedine strane države racionalno, ukjučimo u međunarodnu politiku vrhunske kadrove, dajmo reč naučnicima, neka naše državničke odluke budu plod naučne ekspertize, mudre, temeljite. Da li naša diplomatija zna koje su to sile koje danas vladaju svetom? Da li se njihova premoć završava sa njihovim grancama, ili se preliva preko njih? Dokle? Da li se može nazreti koje sile su dominantne u Srbiji? Da li su te sile takođe prisutne u susedstvu? Gde, kod koga, koliko, kako? Kakve su strategije  vladajućih sučeljenih rivalskih zemalja u svetu, da li se one negde dogovaraju o podeli plena?  Kako da se  Srbija uključi u ovaj skalamerični planetarni galimatijas, rašomonijadu, kako da nađe svoje mesto, kako da preživi? Ne lutajmo u magli ako što smo to činili  u prohujalim vekovima, osvestimo se, otreznimo se, iz pozicije vekovnog piona na međunarodnoj šahovskj tabli, pređimo u poziciju mudrog šahiste. Postanimo subjekat umesto objekat, uzmimo svoju sudbinu u svoje ruke.

 

Budimo učtivi i diplomatični, ali pre svega pragmatični-uvažavajmo na prvom mestu naše nacionalne interese. Ne budimo snishodljivi, to izaziva potsmeh i prezir. Još je neumesnija silnička arogancija. Vrlo je tužna, tragična pojava, da se naši pojedini državnici odnose sa najvećim uvažavanjem, ili čak sa ljubavlju i divljenjem , prema pojedinim državama koje su se drastično ogrešile o naše nacionalne interese. Umesto toga, njima treba staviti do znanja na učtiv način da su postupale prema nama suprotnmo našim interesima. Najobičnija je glupost, ili ishitrenost, impulsivnost, što nimalo nije pohvalno za one koji se bave politikom, koji nasedaju na najprovidnije ‘’ urođeničke’’trikove-pojedine države rade godinama protiv naših interesa, nanoseći nam tako ogromne štete, i onda nam učine neku malu pohvalu, ili sitnu uslugu, a naši egzaltirani državnici vide samo to poslednje, tu državu počnu da u zvezde okivaju. ( To je kao da vam neko uzme milion dinara, i da vam 10.000 , vi ga onda grlite i ljubite oduševljeni, zaboravite sve ranije zlo učinjeno). Uvedimo načelo reciprociteta-ponašajmo se prema drugima onako kako se oni ponašaju prema nama. Poboljšavajmo odnose sa susedima, tragajmo za prijateljima širom sveta. Balkan je postojbina južnih Slovena, a oni nažalost podržavaju neslovenske države. Makedonija je ugrožena sa svih strana, kao i mi, imamo iste neprijatelje, zbližavajmo se. Crna Gora, RS, Bošnjaci, Hrvati, Slovenci-to su naši ljudi. Čak imamo sličnosti i sa Albancima. Imamo iskrene prijatelje u Rumuniji i Grčkoj. Ako su danas na udaru Srbija, Makedonija,  Crna Gora, RS, sutra će to biti sa Slovenijom, Hrvatskom i Bošnjacima-to je neminovna logika. Složimo se, zajedno smo jači.

 

Oslonimo se više na Rusiju.

 

Što se tiče ulaska u NATO, to treba da odluči narod na referendumu. Od nas se zahteva privrženost Zapadu, a taj Zapad se odnosi prema nama neprijateljski. Zahtevajmo da se ovaj odnos iz korena izmeni.

 

Našoj diplomatiji su potrebne duboke reforme. Neka bude kao diplomatije država članica EU.

 

 
-------------- следећи дио --------------
HTML прилог је прочишћен..
Адреса: <http://box504.bluehost.com/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/attachments/20100322/51566844/attachment-0001.html>