[tribina] Лечити са вером

Уто Јан 7 17:33:53 MST 2010

Actobat.com

These files are not attached, they are links. To access the files, click on the links below.

 <https://acrobat.com/#d=y1NB6briES0*3x9WgCMJTg> attachedFileIcon.png

Pravoslavlje^Neuroza.pdf <https://acrobat.com/#d=y1NB6briES0*3x9WgCMJTg> 

  _____  

Сви ми се повремено разбољевамо и обраћамо лекарима за помоћ. И од тога, којем доктору поверимо своје здравље и живот зависи много тога. Добро је уколико је лекар који нас лечи верујући, али је то редак изузетак. О међусобној повезаности медицине и Православља, лечења и вере, одлучили смо да поразговарамо са свештеником и лекарем, ђаконом Цркве посвећене икони Мајке Божије “Утоли моје жалости” при самарској Академији, кандидатом медицинских наука - оцем Александром Авдејчевим.

Оче Александре, колико дуго сте били активан лекар? 
- Био сам активан лекар дванаест година, уколико је судити према радној књижици. Али настављам да лечим и даље уколико ми се неко обрати за помоћ. Понекад прегледам болесника као лекар свештеник, и то је случај и са сестрама из Самарског Иверског манастира. 

Радили сте као неуропатолог на обичној поликлиници и као лекар спољне психијатријске бригаде. Због чега сте ипак пошли духовном стазом? 
- Одавно је код мене постојало интересовање за човекове душевне пројаве. Оно је посебно почело да се пројављује тада када сам схватио да медицина нема довољно велике ресурсе за радикалну помоћ и човеково излечење и очигледно је требало тражити неке резерве. То се веома види у неурологији где сам започео своју праксу. Ако се данас у потпуности предате тој специјализацији онда можете да постанете фаталиста. Већина неуролошких болести је толико непогодна за радикално лечење, да вам се пре или касније јавља мисао: можда ми нешто не радимо како треба, можда треба још нешто урадити? Са неурологије сам постепено прешао на психотерапију, која пружа додатне могућности за лечење многих болести, које нам се данас у неурологији чине неизлечивим. Радећи као психотерапеут ја сам схватио да је психотерапија фактички лечење речју, ресурси психотерапије у њеном класичном схватању такође су далеко недовољно истражени и постоје области које се саме по себи намећу као саставни део арсенала психотерапеута, али то и не постају јер су већина наших психотерапеута материјалисти по свом погледу на свет и не дозвољавају учешће духовних начела, духовних сила у душевној патологији. Тако сам се све више приближавао духовним сферама. Пошто се све то одвијало у совјетско време, онда сам мало изучавао разне источне правце, али сам постепено схватио да нема потребе измишљати бицикл, већ да све већ имамо и да Русија има хиљадугодишњу православну историју, па због чега било шта тражити? Временом је било решено питање рукоположења. Рукоположили су ме у ђакона претпрошле године на дан мога Свеца, благоверног кнеза Александра Невског. 

Научно-технички прогрес води ка томе да се појављују нова, ефикаснија лекарска средства. У крајњој мери, нас у то непрекидно уверава реклама. Али и поред тога број тешко болесних се не смањује, а можда се чак и повећава. Какве су реалне могућности медицине данас? 
- Мислим да су могућности те медицине коју ми данас имамо већ практично исцрпљене, што се види на основу пораста броја болести и погоршања здравља становништва, што је свима очигледно. У основи концепције данашње медицине лежи фармаколошка терапија (то јест лечење лекарским препаратима), у којима нису дозвољена нека биљна средства као ни психотерапија. Наши ауторитативни лекари, аутори и руководиоци традиционалних медицинских школа, руских и европских, се нажалост скептично односе према могућностима лечења без лекова. 

Савремена медицина се скептички односи према исцељењима по вери. Али се медицинари понекад сусрећу са необичним чињеницама када рекло би се безнадежно болестан човек почиње да оздрављује. Да ли сте се ви у својој пракси сусретали са таквим случајевима? 
- Наравно да јесам. Почео сам своју праксу као лекар-психотерапеут и приметио сам да се неке болести могу лечити без примене традиционалних лекарских препарата. 
Има много случајева исцељења по вери. Довољно је данас посетити Православне манастире у којима се налазе Православне чудотворне Иконе, Мошти Светаца, свети извори. Тамо на пример можете да видите остављене штаке у углу цркве - њих су оставили људи којима су оне престале да буду потребне после целивања чудотворне иконе. Многи лекари се скептички односе према томе, говорећи да је то, у случају тих “пацијената” била пројава такозване функционалне патологије - хистерије. Кажу да је хистерија велика симулација, и она може да представи сваку болест под разним маскама. А тада се јавља питање: како објаснити случајеве исцељења например од рака, од патологије костију, зглобова, када се сви знаци болести веома добро виде на рендгенским снимцима? Таквих случајева има много и они су негде описани. Али доктори се труде да на њих затварају очи, јер им је тако лакше. Јер после тога, ако лекар поверује у исцељење по вери и призна да то постоји треба да начини и други корак - треба да крене путем обожења и оцрковљења. 
С православне тачке гледишта грешка се објашњава веома просто. 

Шта је то болест? 

То је пут скраћења човековог живота и смрт. Природно је да постоје бројне препреке на путу за човеково оздрављење, па самим тим постоје и препреке у лекарској свести. Лекар који не верује и не моли се и сам постаје лак плен болести. И то је један од разлога зашто се дешавају грешке за које потом ни сам лекар не може да нађе објашњење. Он сам не може да објасни зашто је он баш тако поступио. Такви случајеви, чак шта више не дешавају се само у лекарској пракси, већ и са представницима других професија, од којих зависи људски живот. 

Знамо да поред традиционалних метода лечења постоје и нетрадиционалне. Које од њих су неприхватљиве за православног човека? 
- Овде треба одредити појмове: традиционалне и нетрадиционалне. Традиционалне сматрамо онима које одговарају захтевима медицинске школе, која данас има примат. Ствар је у томе што се у медицини води непрекидна борба између школа, које различито разматрају једну те исту болест и имају различите приступе за њено лечење. И зато све што данас говоримо поводом традиције веома је релативно. А не традиционални приступи су они који излазе ван оквира обичних, утврђених стереотипа. И зато се не традиционалним приступом данас сматра и коришћење процедура челичења духовног потенцијала ... То је сложено питање. 
Знамо да постоји на пример традицонална кинеска (окултна) медицина, у којој постоји појам “енергетски канали”, одређене “тачке”, “зоне”.. У древној индијској медицини постоји појам “чакри”. Али зар се код Кинеза размена материје и биохемијски процеси не одвијају на исти начин као код рецимо Европљана и осталих народа? А зашто је то учење доспело до нас? Оно има довољно примитиван приступ човековом здрављу: довољно је притиснути неку тачку и човек ће оздравити. Не треба себи стављати ограничења у виду поста, исповести, молитви.., да не треба бринути о својој моралности.. Довољно је само стимулисати неку “чакру” и ти си здрав ... 

Пре него што своје здравље предате у руке овог или оног лекара, потребно је критички изучити корене, изворе учења, чији је он следбеник. 

Оче Александре, постоје појмови као што су болест душевна и болест духовна. Веома је тешко разликовати психичко, нервно растројство од духовног. Како ми обични људи можемо то да схватимо? 
- На сопственом искуству. Ако човек заиста жели да се исцели онда треба да покуша да се помоли, да почне да живи црквеним животом и да посматра шта ће се после тога десити. А свештеник ће му рећи како се то ради. 

А како одредити да ли је нашем ближњем потребан лекар, таблете и инекције или му је више потребна помоћ свештеника? 
- У Православној Цркви увек постоји јединство, духовна и душевна терапија. Не сме се говорити: или ... или. Разуман човек ће увек разумно поступати у том случају. Тамо где постоји духовна компонента човекових страдања потребан је свештеник, а где постоји телесна, помаже лекар.

Наши лекари би једноставно требало да прођу неку специјализацију из духовне патологије. Наша класична психијатријска школа никада није разматрала та питања. То није прихваћено да се разматра. Код нас постоји подела психичких болести на велику и малу психијатрију. У оквиру велике психијатрије постоје свега четири болести. Ни постојећа класификација, ни лекареви погледи на свет не дозвољавају излазак из тих оквира. 
- Идеално би било да лекар-психијатар буде верујући човек да би се у медицини спровела диференцијална дијагностика, и разликовало једно од другог, потребно је знати нешто и из једне и из друге области. 

Да ли се код пацијената на психијатријским клиникама, посебно оних који тамо дуго леже, примећује нека потреба за вером? 
- Код неких се јавља потреба за вером и то код поседнутих људи који често леже у психијатријској болници, чија духовна патологија није утврђена на време. За њих је долазак у Цркву просто неопходан. Они у Цркви Архангела Михаила, нарочито на велике празнике, буквално трче на звоник када се звони (ја сам некад тамо звонио), и „боре” се да стану под звоно и да ту остану неко време. Њих тамо тера нужда, а не задовољство, јер се после тога боље осећају. Поседнуте људе веома муче зли духови. На жалост код нас тренутно не постоји таква пракса да свештеник духовно руководи неко одељење у психијатријској болници.

А молитва коју свештеник чита за људе поседнуте демонима - је ли то такође делимично психотерапија или не? 
- То је сложено питање. По мом убеђењу, молитва за изгоњење нечистих духова је до нас дошла са запада. Егзорцизам, који постоји у католичкој традицији је доспео до нас у нешто измењеној форми.

У наш свакодневни живот је озбиљно ушао и компјутер. Како он утиче на дечију психу? 
- Природно је да компјутер утиче на дечију психу. Прошле године сам имао курс из Православља на факултету „информационих система” на нашој Академији. То су будући компјутераши-системаши. И поред тог факултета радио сам на још пет-шест других места. Покушали смо да размотримо нека гледишта и дошли смо до закључка да непрекидан рад са компјутером изграђује одређено мишљење и то мишљење које није својствено људској души – категоријско мишљење које је практично лишено било каквих емоција. Јер је у компјутеру све рационално и емоције су сведене на минимум. Рачунарски језик постаје за студенте сврсисходнији, и та сврсисходност постаје њихов водећи животни принцип, то јест они вољно или невољно себе приморавају да тако опште и на крају крајева губе духовну форму. Ово се односи на четврту годину, а три године су студенти „општили” углавном са машином, и то је био изборни предмет. Мислим да је озбиљан рад са компјутером без молитве, без оцрковљења, без Божије помоћи опасна ствар чак и за професионалце. А шта рећи за децу која су данас погружена и у компјутерске игрице ... Виртуелна реланост је наравно лакша и пријатнија него она права. Можда она чак и противуречи људском духу који је Бог створио. 

Оче Александре, ви тренутно радите на формирању парохије. Шта ће то бити за парохију? 
- Да тренутно радим на формирању парохије у част великомученика Димитрија Солунског у селу Сирејка у Кинељском рејону, 36 километара од Самаре, а све по благослову Архиепископа Самарског и Сизранског Сергеја. Парохија тренутно пролази кроз регистрацију. Ми практично треба на голом парчету земље да организујемо црквени живот. У том циљу се тренутно гради пут, и Сирејка ће ускоро постати предграђе Самаре. Код нас у Самари скоро да нема центара који се баве духовном рехабилитацијом људи. Кад то кажем имам у виду духовну помоћ болесним људима и жртвама тоталитарних секти. Постоје планови да се такав центар изгради у Сирејки. Има и мојих истомишљеника који су спремни да се укључе у рад. Ако се код неког од читалаца овог часописа појави интересовање, позивам их да се прикључе у овом послу. Обратите се у Цркви посвећеној икони Мајке Божије „Утоли моје жалости” при самарској Академији, како бисмо размотрили сва питања.

Татјана Трубина - Гусељникова 

(скраћен текст)

-------------- следећи дио --------------
HTML прилог је прочишћен..
Адреса: <http://pravoslavljedanas.info/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/attachments/20100107/f8a9fd97/attachment-0001.html>
-------------- следећи дио --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: није доступно
Type: image/png
Size: 4565 bytes
Desc: није доступно
URL: <http://pravoslavljedanas.info/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/attachments/20100107/f8a9fd97/attachment-0002.png>
-------------- следећи дио --------------
A non-text attachment was scrubbed...
Name: није доступно
Type: image/png
Size: 1292 bytes
Desc: није доступно
URL: <http://pravoslavljedanas.info/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/attachments/20100107/f8a9fd97/attachment-0003.png>