[tribina] srpski mediji// „Одмрзање“ прелазног трговинског споразума

Сре Јан 12 19:35:29 MST 2010

..." ..Међутим, помоћу фразе о слободној торговини и наметања политичког и штетног уговора какав је Прелазни трговински споразум, и та заштита се укида. Зато расте спољнотрговински дефицит у Србији, као и незапосленост. Из тих разлога индустријска производња не може да достигне 1998. годину. Све то упркос чињеници да је још од 2000. године Србија у наводном режиму слободне трговине са ЕУ. Зато не може бити ни говора о некаквој фер трговини између ЕУ и Србије, већ само о израбљивању Србије од стране Брисела. Срспки грађани у том
 контексту треба да посматрају пробриселску пропаганду у вези са Прелазним трговинским споразумом..."
======================================================
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2696
Дејан МИРОВИЋ (Србија)
„Одмрзање“ прелазног трговинског споразума

Савет министарa спољних послова Европске уније је 7.12.2009. године донео одлуку да се ''одмрзне'' Прелазни трговински споразум са Србијом. Прелазни трговински споразум је иначе, економски део Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП је Србија потписала са ЕУ у априлу 2008. године). У Прелазном трговинском споразуму се, пре свега, регулише укидање царина у међусобној трговини између ЕУ и Србије. Међутим, одмах након потписивања ССП у априлу 2008, ЕУ је ''замрзнула'' свој потппис уз оправдање да Србија наводно не сарађује довољно са
 Хашким трибуналом. Међутим пробриселска влада у Београду је почетком 2009. одлучила да једнострано проимењује Прелазни трговински споразум, иако је то донело губитак од неколико стотина милона евра буџету Србије, (према јавном признању српског министра финсаија од децембра 2008.). Овакву ''самоубилачку'' економску политику српских власти су, наравно, похвалили из ЕУ. Водећи економиста Европске банке за обнову и разво ј(ЕБРД) Питер Сенфеј, је констатовао представљајући Транзицони извештај ЕБРД за Србију у 2009. години: ''У
 Извештају посебно наглашавамо посвећеност Србије слободној трговини, уочљиву и из одлуке да унилетарано примени Прелазни трговински споразум са ЕУ. То је храбра одлука Владе Србије, јер подразумева привремени губитак царинских прихода у периоду када укупни приходи падају''.1 Дакле, ''храбра'' одлука од које нема никакве еконосмке користи, већ само штете за Србију, и то у време највеће кризе. 
Ипак, након 12 месеци једностране примене Прелазног трговинског споразума, и ЕУ је коначно пристала да ''одмрзне'' Прелазни трговински спразум са Србијом. Одлука ЕУ је у Србији дочекана уз нови талас пробриселске еуфорије и пропаганде. На скупу под патетичним називом ''Нова ера на Западном Балакну'' одржаном 8.12. 2009. потдпреседник српске владе задужен за европске интеграције, Божидар Ђелић, је еуфорично изјавио: ''Сад Србија први пут улази у шестогодишњи уговорни однос с ЕУ, а као што се показало, земље са таквим уговорним односом
 су без изузетка биле земље које су на добром путу да постану чланице ЕУ''. Нешто касније, 19 децембра 2009 у Бриселу, еуфорија је достигла врхунац. Европски комесар за проширење Оли Рен је нагласио да ће Прелазни трговински споразум донети Србији добробит, раст извоза и нова радна места (наравно, није навео никаве конкретне економске доказе за ту фразу). Са друге стране, Ђелић је узвратио Оли Рену рецитовањем стихова древног финског епа Калевала (!?) Охрабрена ''одмразавањем'' Прелазног трговинског споразума, истог дана, власт у
 Србији је објавила и да ће поднети и кандидатуру за чланство у ЕУ. Тај чин је у пробриселским медијима, и од стране власти оцењен као ''историјски корак'' . 
Међутим, у читавој тој пропагандној еуфорији, занемарено је основно питање. Какве користи ће имати грађани Србије од ''одмрзавања'' Прелазног трговинског споразума са ЕУ? У том контексту, ипак је изнето неколико оправдања. Србија ће наводно имати лакши приступ тржишту од 500 милона људи. Наводно, из тих разлога ће доћи до раста извоза у Србији и покретања производње. На први поглед, овај аргумент је тачан. Укидају се и смањују царине од стране ЕУ, биће лакше пословање српским фирмама које извозе у ЕУ. Међутим, прећуткује се да
 такву могућност Србија има још од новембра 2000. године. Тада је ЕУ омогућила Србији, (заједно са другим земљама Западног Балкана) перефецијални приступ тржишту ЕУ.2 То је, у суштини, подразумевало извоз из Србије без царина и количинских ограничења. То мере су важиле готово за све производа из Србије, (осим неких врста рибе, меса и вина). Међутим, од 2001. до 2008. није дошло до смањења споњнотрговинског дефицита Србије. Напротив, у периоду од 2001. до 2008. је дошло до огромног раста српског спољнотрговинског дефицита. Само у 2008. години
 спољнотрговински дефицит је достигао невероватних 12 милијарди долара. Такође, кумулативни спољнотрговински дефицит у периоду 2001. до 2008 . је био преко 50 милијарди долара. Ако се зна да се преко 50% спољностргоинске размене Србије обавља са ЕУ, онда се долази до закључка да је спољнотрговински српски дефицит дефицит порастао управо због једностране оријентације ка ЕУ, (или ка тржишту ЕУ). Дакле, Србија није остварила позитивне резултате у трговини са ЕУ у периоду од 2001 до 2008. На такав закључак упућује и скандалозна чињеница да
 Србије није успела да у периоду од 2001. до 2008. да достигне ниво индустријске производње из 1998. Дакле, из године када је била у предратном стању на Косово и Мертохији. Такође, незапосленост у истом периоду од 2001. до 2008 није смањена. Управо супротно, повећана је у том периоду када се у се примењивале олакшице у трговини са ЕУ. 
Озбиљнији заступници Брисела и ЕУ у Србији, су наводили још неке проблематичне тврдње поводом ''одмрзавања'' Прелазног трговинског споразума. Они су истицали да ће ''одмрзавањем'' Прелазног трговинског споразума довести до трајног важења трговинских погодности за Србију. На пример, министар трговине Слободан Милосављевић је изјавио 23. 12. 2009. на конференцији за новинаре да ће Србија са ЕУ имати режим слободне трговине који више неће моћи бити суспендован.3 На први поглед, и ово је тачно. Уредбом ЕУ бр. 1946/2005 од 14.11 2005. године
 трговинске погодности из новембра 2000. за Србију су продужене до 2010. Али, поново се поставља логично питање. Да ли је важније формално важење трговинских и царинских олакшица или њихова примена у пракси? Тачније, нема никаквог доказа за тврдњу да ће српска привреда успети да оствари у наредном периоду оно што није успела да оствари у периоду 2001 до 2008. Очигледно упозната са овим, Тања Мишчевић, бивши шеф Канцелариле за европске интеграције Владе Србије, искрено признаје када пише о Прелазном трговинском споразуму 10 децембра 2009
 : ''Сада у потпуности наша роба има приступ тржишту од пола милијарде становника, а бићемо добри колико је та роба конкуретна и одговора стандардима које тражи потрошач у Европи. Дакле, велика могућност, а како ћемо је искористи, зависи у потпуности од нас. Политчки значај почетка примене Прелазног споразума је већи''.4 Дакле, политички а не економски значај Прелазног трговинског споразма је доминантан. Али то више нема везе са економијом, ради се о политици. 
Тачније о догматској политици која, свесно или несвесно, пречуткује чињеницу да су царине другоразредно средство заштите у савременој трговини. Читаве књиге су написане о овим новим околностима у међународној трговини. На пример, др Предраг Бјелић са Економског факултета у Београду описује у ''Нецаринским баријерама у међународној трговини'' ту нову релност. Посебно када се ради о ЕУ: ''Многи извештаји и анализе наводе да је ово економски ентитет који највише користи нецариснке баријере у регулисању трговине са остатком
 света''.5 Такође: ''У пракси се стално појављјују нови прописи и стандарди'', као и ''највећи број ових мера увела је Европска унија, односно њене земље чланице''.6 О каквим се огромним баријерама ради, показјују и подаци које износи др Бјелић у вези са Србијом и СР Југославијом: ''И као што прелевмани значајно утичу на смањење југословенског извоза пољопривредних производа у ЕУ, тако и примена субвенција у пољопривреди ЕУ доприноси њиховом великом извозу у СР Југославију и тако негативно утиче на домаћу пољопривредну
 производњу''7. Овај експерт за међународну трговину наводи и ''У погледу техничких баријера међународној трговини, приступ тржишту ЕУ је знатно отежан. Ако се зна само да је ЕУ, и њене државе чланице, у периоду 1995 године, од када евиденцију води WTO, па до 2001. године увела око 14000 нових техничких прописа и стандарда, може се само претпоставити колику баријеру у трговини креирају технички прописи и стандарди''.8 
Дакле, нови протекционизам се гради помоћу нецаринских баријера. За то, пре свега имају могућности велики и богати. Или, ЕУ пре свих. Сиромашним земљама као што је Србија остају царине, као ''последња линија'' одбране домаће производње. Међутим, помоћу фразе о слободној торговини и наметања политичког и штетног уговора какав је Прелазни трговински споразум, и та заштита се укида. Зато расте спољнотрговински дефицит у Србији, као и незапосленост. Из тих разлога индустријска производња не може да достигне 1998. годину. Све то
 упркос чињеници да је још од 2000. године Србија у наводном режиму слободне трговине са ЕУ. Зато не може бити ни говора о некаквој фер трговини између ЕУ и Србије, већ само о израбљивању Србије од стране Брисела. Срспки грађани у том контексту треба да посматрају пробриселску пропаганду у вези са Прелазним трговинским споразумом.______________________ 
1 Вујић Т. ''Политика'' 17.12.2009. 
2 Уредбе Савета ЕУ бр.2007/2000 од 18. 11.2000. године и 2563/2000 од 20.11.2000. године 
3 ''Привредни преглед'' 24.12.2009. 
4 ''2. 2009. 
5 Бјелић П. ''Нецаринске баријере у међународној трговини'' Прометеј, Београд, 2004. стр 67. 
6 Исто, стр 151-152. 
7 Исто, стр 246. 
8 Исто,стр 247. 
Додати коментар
Сакрити форму

      __________________________________________________________________
Looking for the perfect gift? Give the gift of Flickr! 

http://www.flickr.com/gift/
-------------- следећи дио --------------
HTML прилог је прочишћен..
Адреса: <http://pravoslavljedanas.info/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/attachments/20100112/f95f4865/attachment-0001.html>