|
|
Завјет Србскоме роду
Ја, Србин по рођењу, живљењу и опредељењу, завјетујем се Аманетом и крвљу својих предака, чашћу и будућношћу својих потомака, да нећу испустити Крст Часни којим су ме Господ и народ мој небески благословили, да ћу ходити бескомпромисно и неустрашиво стазом уском и трновитом, стазом која води ка Голготи, али и према Спасењу. Да се нећу престрашити мрака и утвара овога свијета као ни милиони Светитеља, Витезова и Мученика Србских прије мене, него ћу Љубављу и Вјером својом благодарити Свевишњем што ме удостојио да будем Србин. Завјетујем се да ћу служити Србству и Светосављу свим својим срцем и душом, не тражећи плату осим оне којом ће ме Господ наградити. Завјетујем се да ћу живјети за Србство, а не од Србства, за Отаџбину, а не од Отаџбине. Да ћу се, слиједећи Светога Цара Лазара одрећи царства замаљског, Царства Небескога ради. Спреман сам да својим ангажовањем допринесем поновном васпостављању оних вриједности које су учиниле мој народ великим и Божијим. То су на првом мјесту Христољубље и родољубље, врлине из којих проистичу честитост, мудрост, племенитост, храброст и правичност...Особине које морају красити сваког Србина. Створитељ је расуо мој народ по свим дијеловима ове наше планете као домаћин који се труди да добро сјеме допре и до најскровитије тачке његове њиве. Ја знам да је Светиња која нас спаја много моћнија од даљине и граница које су нам силом наметнуте. Позивам стога васцијело Србство, да одбаци све несрећне подјеле, разлике и баријере и усагласи свој национални програм са тужном, али Светом истином да постоје само Срби који поштују и слиједе овај завјет и „Срби“ који га крше. Како ја чинио тако ми Бог помогао
Добрила Бошњаковић
|
|